62

RED U „EN TRO PI JI“ TO MA SA PIN ČO NAMe đu svim krat kim pri ča ma To ma sa Pin čo na „En tro pi ja“ je pri vu kla naj ve ću pa žnju

kri ti ke. To ni Te ner ka rak te ri še je kao „nje go vu pr vu zna čaj nu krat ku pri ču“, a i dru gi kri ti ča ri oda li su pri zna nje nje noj pre fi nje noj struk tu ri.1 Ako ima mo u vi du na red na Pin čo no va de la, ono što po bu đu je pa žnju u ovoj pri či je ste pri me na mo der nog na uč nog kon cep ta na pro-zu. Kao što En Mengl tvr di, en tro pi jom se u ve li koj me ri ba vi i Ob ja va bro ja 49.2 Ipak, ova pri ča ni je zna čaj na sa mo kao ra na ob ra da ka sni je te me u Pin čo no voj pro zi; ona sa ma po se bi pred sta vlja dra ma ti za ci ju kon cep ta en tro pi je i na či na na ko ji on mo že bi ti pri me njen na ljud sko po na ša nje.

Pri ča se od i gra va u jed noj stam be noj zgra di u Va šing to nu, u fe bru a ru 1957. go di ne. U jed nom sta nu (ni žem od dva u ko ji ma se rad nja od vi ja) za ba va ko ju pri re đu je Ćuf ta Ma li gen je pred no vim za ma hom. Lju di su opru že ni po sta nu u raz li či tim fa za ma pi jan stva, a kvar-tet džez mu zi ča ra se di u dnev noj so bi i slu ša plo če. Ve o ma ra no u to ku pri če, čo vek po ime nu Sol ula zi pre ko po žar nih ste pe ni ca u Ma li ge nov stan i ob jaš nja va ka ko se upra vo po sva đao sa svo jom že nom Mi ri am. Za tim ula ze dru gi lju di – tri stu dent ki nje i pet pri pad ni ka ame-rič ke mor na ri ce. Dok pi jan stvo i bu ka ra stu, iz bi ja tu ča i za ba va pre ti da se pre tvo ri u ha os. Na kon od re đe nog raz ma tra nja, Ma li gen od lu ču je da smi ri sve i po no vo us po sta vi red. To i či ni. Rad nja u „En tro pi ji“ zbi va se na iz me nič no na Ma li ge no voj za ba vi i u sta nu iz nad, gde Ka li sto i nje go va part ner ka Obad po ku ša va ju da iz le če bo le snu pti cu. Taj stan je svo je vr sna sta kle na baš ta, pot pu no sa mo sta lan eko loš ki si stem. Ka li sto je, po put Hen ri ja Adam sa, op sed nut is cr plji va njem ener gi je i on dik ti ra svo je me mo a re – mo žda bu du ćem na raš ta ju, ma da ve ro vat ni je kao ve žbu so lip si zma. Pti ca umi re, a Obad, od u stav ši od eko loš ke rav no-te že ko ju su gra di li pro te klih se dam go di na, od la zi do pro zo ra i raz bi ja ga. Pri ča se za vr ša va dok njih dvo je če ka ju da se unu traš nja i spo ljaš nja tem pe ra tu ra iz jed na če i pad ne noć.

Na rav no, ovaj kra tak pre gled rad nje ne ob jaš nja va nje nu ve zu sa na slo vom, a ka ko bi-smo je raz u me li mo ra mo uze ti u raz ma tra nje raz li či te de fi ni ci je „en tro pi je“ ka kve nu de stan dard ni mo der ni reč ni ci. Veb ste rov tre ći no vi in ter na ci o nal ni reč nik de fi ni še ovaj kon cept na sle de će na či ne:

1. [U ter mo di na mi ci] Ve li či na ko ja je me ra ko li či ne ener gi je si ste ma ko ji ni je spo so ban da iz vr ši rad...

2. [U sta ti stič koj me ha ni ci] Fak tor ve li či ne ko ja je funk ci ja fi zič kog sta nja me ha nič kog si ste ma...

1 Tony Tan ner, City of Words. A Study of Ame ri can Fic tion in the Mid­ Twen ti eth Cen tury, Lon don: Jo nat han Ca pe, 1971, str. 153.2 An ne Man gel, “Max well’s De mon, En tropy, In for ma tion: The Crying of Lot 49”, Tri­Qu ar terly 20 (zi ma 1971), str. 194–208.

ILUMINACIJE

Dejvid Sid

63

3. [U te o ri ji ko mu ni ka ci je] Me ra efi ka sno sti ne kog si ste ma (u vi du ko da ili je zi ka) u pre no še­nju in for ma ci ja...

4. Ko nač no sta nje do stig nu to de gra da ci jom ma te ri je i ener gi je u uni ver zu mu: sta nje inert ne uni form no sti sa stav nih ele me na ta; od su stvo for me, obra sca, hi je rar hi je, di fe ren ci ja ci je...3

Za Pin čo no vu pri ču od naj ma nje je va žno sti dru go zna če nje, bu du ći da je na nje ga sa-mo jed nom le ti mič no ba čen po gled u Ka li sto vom dik ta tu. Ako uzme mo u ob zir su per po-zi ci o ni ra ne ni voe rad nje po čev od Ka li sto vog sta kle ni ka, pre ko Ma li ge no ve za ba ve i na kra ju So lo vog sta na is pod, ja sno je da sta no vi či ne še mat ske ana lo gi je sa re dom če tvr tom, pr vom i tre ćom de fi ni ci jom. Ka li sto va glav na pre o ku pa ci ja je ko nač no is cr plji va nje ener gi je, „to plot na smrt“ ko smo sa. Ma li ge no ve par ti ja še sve ka rak te ri še apa ti ja i inert nost, te iro nič no pred sta vlja ju pri mer ener gi je ne spo sob ne za rad. Na kra ju, Sol sa svo jom že nom ras pra vlja o te o ri ji ko mu ni ka ci je i raz go va ra sa Ma li ge nom (bez na ro či tog za ključ ka) o ve li kom ude lu či ste „bu ke“ ko ja či ni ljud ski go vor. Na po lju, van ove stam be ne zgra de su uli ca i vre men ske pri li ke, ko ji su, im pli cit no, ta ko đe iz van ove vi še ste pe ne me ta fo re.

To ni Te ner da je sle de će tu ma če nje zgra de:

Ku ća... je ne ka vr sta pa ra dig me mo der ne sve sti; do nji deo pre pla vljen je bu kom mo der nih ra zo no da i ose ća sla bo sti zna čaj ne ko mu ni ka ci je, dok gor nji deo te ži da osta ne na ni vou mu zi ke, ipak na slu ću ju ći da u sav taj na por, ko ji je po put sna, pro di re ži vot. Ži vot u tom kon tek stu ni je sa mo za ba va u sta nu is pod, već i vre men ske pri li ke.4

Ovo za si gur no ob jaš nja va ve li ki kon trast iz me đu Ka li sto vog sta kle ni ka i Ma li ge no ve za ba ve. Pr vi je sno lik i za tvo ren u se be, dru gi je ze malj ski i otvo ren za pri doš li ce. Ali, Te ner pra vi pro ce ne ko je pri ča ipak ne pri zi va. Ka li stov svet je ste po put sna, ali ga Pin čon ne iro-ni zu je su prot sta vlja ju ći mu spolj ni „ži vot“. On je ta ko đe deo ži vo ta, ži vo ta uma, a i ako je ste ne do volj no ot po ran na spolj ne pri ti ske, to va ži jed na ko i za Ma li ge no vu žur ku. Pin čon ne po sta vlja raz li ku iz me đu „ži vo ta“ i „ne-ži vo ta“: on dra ma ti zu je raz li či ta zna če nja cen tral nog kon cep ta i is tra žu je nji ho ve uza jam ne ve ze.

Već sa da tre ba lo bi da nam po sta je ja sno da Pin čon ne ko ri sti reč „en tro pi ja“ ne pre ci zno. U go re po me nu toj stu di ji o ame rič koj mo der noj pro zi, Te ner sma tra ovaj kon cept to li ko zna čaj nim da mu po sve ću je či ta vo po gla vlje i is ti če da je po stao ve o ma po mo dan ter min, ko ji se po vrš no ko ri sti ka ko bi ozna čio pro pa da nje.5 Pin čon je kao stu dent na Uni ver zi te tu Kor nel po ha đao kur se ve iz fi zi ke, što si gur no ob jaš nja va tač nost na uč nih re fe ren ci u ovoj pri či. Pa ipak, ma da je osnov ni kon cept teš ko ob u hva ti ti, Pin čo no va pri ča zah te va ma lo vi še teh nič kog zna nja od onog ko je nu de de fi ni ci je u reč ni ci ma.

Epi graf pri če pre u zet iz Ra ko ve obrat ni ce Hen ri ja Mi le ra već nas uvo di u jed no pod ruč je me ta fo re. Od lo mak pro ri če da ne će bi ti pro me ne vre me na i na ja vlju je, u su mor nom fa ta-li zmu, osu đe nič ku sli ku čo ve ko ve bu duć no sti: „Mi mo ra mo uhva ti ti ko rak, ko rak u gu stoj

3 Web ster’s Third New In ter na ti o nal Dic ti o nary, 2 to ma, Spring fi eld, Mass.: G. & C. Mer ri am Co., 1971, tom I, str. 759b.4 City of Words, str. 154.5 “Everything Run ning Down”, City of Words, str. 141–152.

64

ko lo ni ka za tvo ru smr ti.“6 Od mah nam je po nu đe na jed na me ta fo ra – ne pro men lji vo vre me kao am blem bez na de žno sti. Juk sta po zi ci jom epi gra fa i na slo va Pin čon nas za tim po zi va da pro ši ri mo me ta fo ru, po seb no u prav cu če tvr te de fi ni ci je „en tro pi je“ iz reč ni ka. Od lo mak za pra vo iz o sta vlja dve re če ni ce ko je pret ho de go re ci ti ra nim, na i me: „Na ši su se he ro ji po-u bi ja li, ili se ubi ja ju. He roj, pre ma to me, ni je Vre me, već Bez vre me nost.“7 Ove re če ni ce ja vlja-ju se na po čet ku ro ma na i da ju uvod nu reč te mi – od su stvu pro me ne i na mer nom na gla-ša va nju ne ga tiv nih ili iz o kre nu tih vred no sti. Ipak, va žno je da pre po zna mo da Mi ler ov de re zi mi ra Bo ri so ve sta vo ve. Mi le rov su ro gat-pri po ve dač ne pre puš ta se apo ka lip tič noj su mor-no sti svog pri ja te lja i čak ga sma tra ko mič no me lo dra ma tič nim. Za i sta, sa mo tri re če ni ce na kon su mi ra nja Bo ri so vih „pro ro čan sta va“ na ra tor ka že: „Ja sam naj sreć ni ji čo vek na sve tu“, što je ve o ma ve se la iz ja va za ne ko ga ko je pre o ku pi ran sve opštim pro pa da njem. Ova raz-me na iz me đu pri po ve da ča i Bo ri sa iza zi va do sta hu mo ra u Mi le ro vom ro ma nu i Pin čon, oda bi rom ovog od lom ka za epi graf, uvla či ne smo tre nog či ta o ca u ne ku vr stu zam ke. S jed ne stra ne, me ta fo ra sa vre me nom či ni la ko ra zu mlji vim ap strakt ni kon cept en tro pi je, dok sa dru ge, pro ro čan stvi ma manj ka au to ri te ta čak i u Mi le ro vom ro ma nu. Pre ma to me, ne bi tre ba lo br zo ple to za klju či ti ka ko Pin čon odo bra va ovu me ta fo ru. Pre bi se re klo da on uvo di jed nu te mu, jed nu nit zna če nja, ko je će se la ti ti u ra noj fa zi pri če.

Iz van va šing ton ske stam be ne zgra de pa da ki ša i vre me je vr lo pro men lji vo. Ti pič no je za Pin čo na da bri žlji vo be le ži vre me ko je po čet kom fe bru a ra 1957. je ste bi lo ću dlji vo i pra-će no obim nim sne žnim pa da vi na ma i po pla va ma.8 Pin čon skre će pa žnju na vre me pr ven-stve no zbog nje go vog me ta fo rič kog od je ka. To do ba go di ne je ne ka vr sta la žnog pro le ća ko je ka rak te ri šu na su mič ne pro me ne vre me na i opšte ose ća nje de pre si je – ba rem je ta ko sa go sti ma Ma li ge no ve za ba ve. Oni su, Pin čon na vo di, „ne iz be žno i ne po pra vlji vo ro man tič ni“. I na sta vlja:

A kao što sva ki pra vi ro man ti čar to do bro zna, du ša (spi ri tus, ru ach, pne u ma), u bi ti, ni je niš ta dru go do va zduh; pot pu no je pri rod no da ova iz o pa če nost u at mos fe ri tre ba da bu de re ka­pi tu li ra na od stra ne onih ko ji je udi šu. Ta ko da osim jav nih kom po ne na ta – pra zni ka, tu ri stič kih atrak ci ja – po sto je pri vat na me an dri ra nja, po ve za na sa kli mom, kao da je ovaj kra tak vre men ski pe riod stret to pro laz u fu gu te go di ne: na su mič no vre me, bes cilj ne lju ba vi, ne pred vi đe ne oba ve­ze: me se ci ko je bi čo vek mo gao la ko pro ve sti u fu gi, jer za ve li ko ču do, ka sni je, ve tro vi, ki še, stra sti fe bru a ra i mar ta se u tom gra du ne pam te, kao da ih ni ka da ni je ni bi lo. (92–93)

Pr va re če ni ca, ko jom se oči gled no im pli ci ra da na ra tor ni je ro man ti čar, uda lja va či ta o ca od tek sta do volj no da ovaj pre po zna da je po sre di pre i spi ti va nje po ret ka. Za ar gu men tom o po ve za no sti du še i vre men skih pri li ka sle di la žna lo gi ka za sno va na na eti mo lo gi ji i sva-ka ko uka zu je na pa siv nost onih ko ji ve ru ju u ovu ve zu. Oni jed no stav no „re ka pi tu li ra ju“ vre me i pre da ju se slu čaj nim me an dri ra nji ma i na su mič nim pro me na ma. U du gač koj na-red noj re če ni ci Pin čon skre će sa mu zič ke me ta fo re ka psi ho loš kom zna če nju „fu ge“, kao

6 U tek stu se pri ci ti ra nju de lo va pri če slu ži mo sle de ćim pre vo dom: To mas Pin čon, „En tro pi ja“, De lo, God. 35 (1989) br. 1/3, pre vod De jan D. Mar ko vić, str. 91–108. (Prim. prev.) Na red ne na po me ne o bro ju stra ni ca bi će in kor po ri ra ne u tekst. 7 He nry Mil ler, Tro pic of Can cer, Lon don: Cal der, 1963, str. 1.8 New swe ek (11. fe bru ar 1957), str. 14.

65

pe ri o du na iz gled ra ci o nal nog po na ša nja ko je pra ti am ne zi ja.9 Na po čet ku od lom ka iz gle-da lo je kao da nam se nu di od re đe no na če lo, ali za tim, stva ra njem od mak nu to sti kod či ta-la ca, pro me nom osnov ne me ta fo re i uka zi va njem na pa siv nost lju di o ko ji ma je reč, Pin čon iro nič no uma nju je zna čaj čak i sop stve ne pri če. Ako do ga đa ji za vi se od pro me ne vre me na i am ne zi je, on da je i nji hov re pre zen ta tiv ni ili psi ho loš ki sta tus do ve den u pi ta nje. On da su oni, pro sto, lo kal ne „iz o pa če no sti“.

Na su prot sta no viš tu o oči gled no na su mič noj pro me ni Pin čon po sta vlja Ka li sto vo vi đe-nje vre me na. I Ka li sto pri me ću je nje go vu pro men lji vost, ali je da le ko vi še ob u zet ko nač nim opštim is cr plji va njem ener gi je, to plot nom smr ću uni ver zu ma ko ju su pred vi de li ne ki ko-smo lo zi sle de ći Kla u si ju so vu te o re mu ko ja ka že da en tro pi ja te ži mak si mu mu. Ka li sto, pre ma to me, ne pri da je zna čaj pro za ič nim de ta lji ma kao što su ki ša ili sneg; nje ga mno go vi še uz ne mi ra va či nje ni ca da je na po lju već tri da na tem pe ra tu ra kon stant no 37°F. Po put Mi le ro vog Bo ri sa, on po do zre va „da su u pi ta nju pred ska za nja apo ka lip se“ (94). Ka da dik-ti ra svo je me mo a re, Ka li sto kom bi nu je re či kao što su „vi zi ja“ ili „pro rok“ sa na uč nim po da-ci ma, što su ge ri še da smeš ta svo ju gra đu u ne na uč ni, kva zi re li gi o zni obra zac. U stva ri, upr kos svim raz li ka ma iz me đu nje go ve op se si je kra jem i ver zi je pa te tič ne ob ma ne par ti-ja ša, oba gle diš ta bi se slo bod no mo gla na zva ti „ro man tič nim“.

Tri pu ta u to ku pri če Ka li sto tra ži od Obad da pro ve ri spo ljaš nju tem pe ra tu ru, či me pra vi pa ra le lu sa slič nom rad njom u jed nom ra ni jem mo der ni stič kom de lu – Be ke to vom Kra ju par ti je (1958). Na po čet ku pred sta ve Ham ša lje Klo va do pro zo ra:

HAM (po ka že pre ma pro zo ru, de sno): Je si li po gle dao?KLOV: Je sam.HAM: Pa?KLOV: Niš ta. Niš ti ca.HAM: Tre ba lo bi da pad ne ki ša. KLOV: Ne će da pad ne ki ša.10

Od nos Ha ma i Klo va, kao i nji hov kon ci zni idi om u di ja lo gu pa ra lel ni su sa onim iz me đu Ka li sta i Obad. Po put Ka li sta, i Ham vo di du ge mo no lo ge, a naj du ži se gu bi u ti ši ni na kra ju pred sta ve. U Pin čo no voj pri či, me đu tim, pa da ki ša, što či ni zna čaj nu raz li ku. Ka li sto, iz u zev ne na ro či to zna čaj ne či nje ni ce da je tem pe ra tu ra ne pro me nje na već tri da na, ima sa mo te o rij ske raz lo ge za svo ju su mor nost. U Be ke to voj dra mi, su mor nost na sce ni ubla že na je di ja lo zi ma či ji hu mor do slov no po pu nja va vre me pre ko nač nog kra ja. Oba de la sa dr že pre a po ka lip tič ke ele men te, ali su kod Pin čo na oni po ve re ni uglav nom Ka li stu. Pin čon, da-kle još jed nom upu ću je na zna čaj vre men skih pri li ka, ali se ne pri kla nja ni jed nom sta vu.

Pin čo no va uz dr ža nost u ve zi sa Ka li stom ja vlja se ve o ma ja sno u opi su nje go vog sta na, na ro či to u ovim re če ni ca ma:

Po me ša ni sa zvu ci ma ki še pri sti go še pr vi, prob ni, mr zo volj ni, ju tar nji gla so vi dru gih pti ca, skri ve nih u fi lo den dro ni ma i ma lim pal ma ma: kr pi ce sker let ne, žu te i pla ve bo je pro vu če nih kroz

9 Na ovo uka zu ju Ro bert Red fi eld i Pe ter L. Hays u: “Fu gue as Struc tu re in Pynchon’s ‘En tropy’”, Pa ci fic Co ast Phi lo logy, sv. 12 (1977), str. 55.10 Ci ti ra no pre ma: Se mjuel Be ket, Kraj par ti je, Be o grad: No lit, 1984, pre vod Alek san dar Sa ša Pe tro vić, str. 125.

66

ru so ov sku fan ta zi ju, tu džun glu u sta kle noj baš ti na či ju je iz grad nju utro šio se dam go di na. Bi la je to her me tič ki za tvo re na, si ćuš na te ri to ri ja pra vil no sti u grad skom ha o su, ko joj su bi li stra ni vre men ski hi ro vi, na ci o nal na po li ti ka, ili bi lo ka kav gra đan ski ne red. (93)

Po re đe nje sa sli kom An ri ja Ru soa go to vo i ni je bi lo po treb no ka ko bi se po ka za lo da je ovaj pri zor mal te ne ar te fakt, gro tesk no iz meš te na džun gla ko ja mo žda po se du je svoj unu-traš nji ba lans, ali je za pra vo sti li zo va na isto ko li ko i Ru so o va de la. Na gla sak na od bram be-no sti, gde je spo ljaš nji me tež kao ne ka kva agre siv na si la, no si u se bi iro ni ju. Jer, Ka li sto va sta kle na baš ta mo žda je ste her me tič ki za tvo re na, ali ona je u se be za ro bi la i nje ga i Obad. Dru gim re či ma, baš ta je eg zo tič ni za tvor. Za tim, Ka li sto je re šen da is klju či sve ha o tič ne ele men te, ali po sto ji je dan ob lik ener gi je ko ji ne uspe va da kon tro li še – zvuk. Bu ka ko ju stva ra ki ša pro di re iz spo ljaš njo sti, a mu zi ka iz sta na is pod. Či ni se, da kle, ka ko Pin čon žu ri da nam, čim ugle da mo stan, uka že na uza lud nost Ka li sto vog po du hva ta. Ako je ta ko, po-sled nji Oba din gest – raz bi ja nje pro zo ra, na go veš ta va nam se od sa mog po čet ka.

Krh kost Ka li sto ve sta kle ne baš te Pin čon či ni vi dlji vom i dok pre do ča va uz ne mi re nost Oba de po vo dom spo ljaš nje bu ke. Ta kvo „pro puš ta nje“ pred sta vlja otvo re nu pret nju nji-ho vom po i ma nju re da:

Ar hi tek ton skoj či sto ti nje nog sve ta ne pre sta no su pre ti li ta kvi na go veš ta ji anar hi je: pra zni ne i iz bo či ne i kri ve li ni je, i po me ra nje ili na gi nja nje rav ni ko ji ma je ona mo ra la bez pre ki da da se pri la­go đa va da se či ta va ta struk tu ra ne bi raz mr ska la u dar mar ap strakt nih i be smi sle nih sig na la. (98)

Epi tet „ar hi tek ton ski“ („ar chi tec to nic“ – Prim. prev.) lu ka vo je oda bran, s ob zi rom na to da se pod jed na ko mo že od no si ti i na ar hi tek tu i ar hi tek tu ru. Na ovaj na čin Pin čon iz be ga-va da raz dvo ji „struk tu ru“ od Obad i im pli cit no, od Ka li sta. Obad u stva ri per so ni fi ku je po re dak ko ji na sto ji da oču va. Nje go vo oču va nje ogle da se u fi zič kim ge sto vi ma i uz ne mi-re no sti. Ona mo ra da „pri la go đa va“, ali šta – se be ili struk tu ru? Za pra vo, Ka li sto i Obad su me lo dra ma ti ča ri for me. Oni raz miš lja ju u vi du sna žno su prot sta vlje nih kraj no sti (anar hi ja na su prot re du) i, ia ko Ka li sto to bo že iš če ku je is cr plji va nje ener gi je (ko je i ne bi bi lo to li ko dra ma tič no), nje ga i Obad da le ko vi še uz ne mi ra va od sud ni tre nu tak u ko me bi u nji ho voj sta kle noj baš ti mo gao na sta ti ha os. To bi, sa nji ho vog sta no viš ta, bi la istin ska ka ta kli zma.

Ka da Ka li sto poč ne da dik ti ra svo je me mo a re, po sta je ja sno da je on pa ro di ja Hen ri ja Adam sa, tač ni je au to ra Obra zo va nja. Ka li sto ži vi u Va šing to nu, kao i Adams u vre me pi sa nja knji ge. Obo ji ca go vo re o se bi u tre ćem li cu; obo ji ca po ku ša va ju da ar ti ku li šu kul tur ne im-pli ka ci je mo der nih na uč nih te o ri ja; obo ji ca su ve o ma im pre si o ni ra ni Vi lar dom Gib zom, ko ji je, pre ma Adam su, bio „je dan od naj ve ćih Ame ri ka na ca, su de ći po nje go vom po lo ža ju u na u ci“.11 Što zbog raz li či tih bi o graf skih, što zbog raz lo ga tem pe ra men ta, Adams za u zi ma pa si van stav (otud i upo tre ba tre ćeg li ca) te ne pre kid no isme va sop stve nu ne us peš nost. Za Pin čo no vu pri ču ključ no po gla vlje Obra zo va nja je „De vi ca i Di na mo“, u ko jem se su če lja-va ju dva osnov na sim bo la kod Adam sa. Nje gov este tič ki ide a li zam, na ko ji Pin čon iro nič no alu di ra u Ka li sto vom ime nu (tj. „naj lep ši“) uz mi če pred mo der nim oli če nji ma si le. U po ku ša-

11 He nry Adams, The Edu ca tion of He nry Adams, Mo dern Li brary Edi tion, New York: Ran dom Ho u se, 1931, str. 377.

67

ji ma da na pra vi po re đe nje mo der nog na uč nog poj ma si le sa re li gi jom, Adams ima ose ćaj da lu ta po la vi rin ti ma. Nje gov ka rak te ri stič ni od go vor je da čin pi sa nja pre pu sti sam se bi:

U ta kvom la vi rin tu, štap je si la mal te ne zna čaj ni ja od no gu, olov ka go to vo da po sta je pas – vo dič, ko ji ga ču va od stran pu ti ca. Olov ka ra di sa ma od se be, i de lu je kao ru ka ko ja mo de lu je ma te ri jal iz no va i iz no va, sve do ob li ka ko ji mu naj vi še od go va ra. Ob lik ni ka da ni je pro iz vo ljan, već je ne ka vr sta iz ra sta ju će kri sta li za ci je, kao što sva ki umet nik i su vi še do bro zna...12

Adams od vra ća či ta o ca od po čet nog im pul sa ka kraj njem raz u me va nju i dra ma ti zu je au to ma ti zam pi sa nja. Raz li či te ana lo gi je sa pi sa njem kri ju – ma da sa mo de li mič no – Adam-so vu ten den ci ju ka sa mo sa ža lje va nju. U po sled njim po gla vlji ma Obra zo va nja on kon stant no go vo ri o se bi kao osta re lom i ne moć nom, a na go veš taj isto vet ne me lan ho li je na la zi mo i u Ka li sto vom vi đe nju svog sta nja kao „tu žne umi ru će je se ni sred njeg do ba“ (98). Adam se be na zi va „no vim Teufelsdröckh-om“ ka ko bi po ja snio svo je ose ća nje zbu nje no sti.13 Ne iz ve-snost ko ja pa ra li še Adam sa za pra vo je strah od mo gu ćeg upli va „na su mič nog fak to ra“ ko ji su uve le Gib zo ve i Bolc ma no ve jed na či ne. Na su mič nost je ma te ma tič ki ekvi va lent ha o su, ko ji uža sa va Ka li sta. Ov de mo ra mo is ta ći još jed nu va žnu pa ra le lu sa Adam som. Bo re ći se da raz u me ki ne tič ku te o ri ju ga so va, on do la zi do ja snog za ključ ka: „Ha os je bio za kon pri ro de; Red je bio san čo ve ka.“14 Adams je no sio svoj pe si mi zam sa ta kvom ot me-noš ću da tvrd nja ma po put ove ni ka da ni je do zvo lio da iza zo vu pu ni emo ci o nal ni efe kat. Bez ob zi ra na to, kon trast iz me đu re da i ha o sa, sna i pri ro de, pa ra le lan je Ka li sto vim po la-ri te ti ma, po seb no onom iz me đu nje go ve sta kle ne baš te i spo ljaš njeg vre me na.

Ka li sto va mo žda naj va žni ja iz ja va u dik ta tu ti če se vi đe nja en tro pi je kao me ta fo re od-re đe nih druš tve nih fe no me na ko je je uo čio. Je dan od pri me ra za to je po rast uni form no sti u ame rič kom kon zu me ri zmu:

Ukrat ko, za te kao je se be ka ko iz no va for mu li še Gib zo vo pred ska za nje pu tem druš tve nih ter­mi na, i vi zu a li zi ra to plot nu smrt svo je kul tu re u ko joj se ide je, po put to plot ne ener gi je, vi še ne će pre no si ti s ob zi rom da će sva ka tač ka u njoj, u kraj njoj li ni ji, ras po la ga ti istom ko li či nom ener gi je; u skla du s tim pre sta će i in te lek tu al no kre ta nje. (99)

Iro ni ja na krat ko skre će sa Ka li sta na ame rič ko druš tvo i u ve li koj me ri je u skla du sa pa-žlji vo ob li ko va nom gra đom ove pri če, či je naj bo lje pri me re kon zu me ri zma ko ji je na uda ru na la zi mo na Ma li ge no voj žur ci – u bo ca ma pi ća, haj faj opre mi i fri ži de ru. Čak i u svo joj fa-sci ni ra no sti en tro pi jom, Ka li sto ide Adam so vim sto pa ma. U „Pi smu ame rič kim na stav ni ci ma isto ri je“ (1910), Adams raz vi ja im pli ka ci je Kla u si ju so vih pret po stav ki i spe ku li še da, ia ko isto ri ča ri ne po zna ju fi zi ku

...ne mo gu a da se ne za pi ta ju da li bi Ostval dov pra vac raz miš lja nja re zul ti rao pod vr ga va njem psi hič ke i fi zič ko­he mij ske ener gi je pri rod noj i oči gled noj ana lo gi ji to plo te, i ši re njem za ko na en tro­pi je nad svim.15

12 The Edu ca tion, str. 389.13 The Edu ca tion, str. 414.14 The Edu ca tion, str. 451.15 The De gra da tion of the De moc ra tic Dog ma, New York: Pe ter Smith, 1949, str. 236.

68

Nje gov ar gu ment se, kao i Ka li stov, za sni va na ana lo gi ji, i on je u go di nu da na sta ri jem ese ju „Pra vi lo fa ze pri me nje no na isto ri ju“ na sli čan na čin pred vi đao kraj nju tač ku do ko je će ljud ske mi sli do seg nu ti.16

Ka ko bi smo pre ci zno utvr di li ka kav je Pin čo nov stav pre ma Ka li stu i Adam su, bi će nam od ko ri sti da se u ovom tre nut ku okre ne mo jed nom in ter me di jar nom tek stu – Ljud ska upo­tre ba ljud skih bi ća (1950), Nor ber ta Vi ne ra. Vi ner ra di ma nje-vi še ono što i Adams i Ka li sto po ku ša va ju: da do ve du u me đu sob nu ve zu raz li či ta pod ruč ja mo der ne ame rič ke kul tu re. On je, me đu tim, u ve li koj pred no sti u od no su na njih, bu du ći da je pr ven stve no na uč nik i ma te-ma ti čar. Ta ko, ka da raz ma tra ide ju o to plot noj smr ti, Vi ner opo mi nje: „neo p hod no je da do bro raz dvo ji mo ove ko smič ke vred no sti od bi lo ka kvog ljud skog si ste ma vred no va nja“.17 Upra vo to je greš ka ko ju pra vi Adams u Obra zo va nju i ese ji ma iz 1909–10, a ko ju po na vlja i Ka li sto. Ko riš će nje me ta fo ra i ana lo gi ja na vo di ovu dvo ji cu da na pre čac za klju ču ju na osno vu rđa vo sa že tih na uč nih te o ri ja, što ima za is hod ne sa svim ne pri jat no ose ća nje pe si mi zma i iner ci je.

Ima ju ći u vi du na uč ne alu zi je u Ob ja vi bro ja 49 i in te lek tu al no po lje Du ge gra vi ta ci je, mo že mo sa si gur noš ću pret po sta vi ti da je Ka li stov po du hvat bli zak Pin čo nu. Me đu tim, su de ći po raz li či tim na či ni ma na ko je se ogra đu je od pri vr že no sti Ka li sto vim sta vo vi ma, Pin čon je ipak pri hva tio i Vi ne rov oprez. Kao pr vo, Ka li sto va tač ka gle diš ta je sa mo jed na od ne ko li ko njih u okvi ru pri če. Dru go, pri ča je su vi še hu mo ri stič nog to na da bi mo gla po-dr ža va ti nje go vu apo ka lip tič nu su mor nost. Tre će, Pin čo no va upo tre ba mu zič kih alu zi ja i ob li ka, ko ji ma će mo se ka sni je ba vi ti, uka zu je na dis tan ci ra nje od Ka li sta. Osim to ga, u pri či ima to li ko iro ni je ko ja uka zu je da, na ne ki na čin, Ka li sto pre ote lo vlju je en tro pi ju ne go što je is pi tu je. Nje gov dik tat se za vr ša va gla go lom „pre sta ti“, ali je sa mo za u sta vljen, ne i za klju čen. Nje gov dik tat je ne ka vr sta mo no lo ga, po put raz miš lja nja na glas. Na kon što je dik tat stao, mi pra ti mo trag nje go vih mi sli ko je su u po tra zi za „po du dar no sti ma“ i on, pre-tre sa ju ći knji žev nost ka ko bi pro na šao pa ra le le, iz no va sle di Adam sa. On be le ži De Sa da (mo žda zbog li ber ti ni zma), po sled nju sce nu u Fok ne ro vom Sve ti liš tu, u ko joj is cr plje na i apa tič na Templ Drejk u Luk sem burš kom par ku slu ša mu zi ku sa svo jim ocem, i Noć nu šu mu Džu ne Barns, opet mo žda zbog pri ka zi va nja mo ral nog i fi zič kog pro pa da nja. Pro pa da nje je, po sve mu su de ći, te ma ko ja po ve zu je ova de la. Ka li sto još po seb nu pa žnju pri da je Pri či o voj ni ku (1918) Stra vin skog, či ja tan go sek ci ja iz ra ža va istu me đu rat nu is cr plje nost:

I ko li ko je mu zi ča ra pre o sta lo na kon Pa šen de la, na kon Mar ne? U ovom slu ča ju, to je doš lo do se dam: vi o li na, kon tra bas. Kla ri net, fa got. Kor net, trom bon. Tim pa ni. Sko ro kao da se ne ka si ćuš na tru pa ska ka ča na klu pu na me ri la da pre ne se istu in for ma ci ju kao i fil har mo nij ski or ke star.18 (103)

Pa žlji vo or ga ni zo va ne re če ni ce nje go vog dik ta ta sa da po či nju da ustu pa ju me sto pi ta-nji ma i frag men ti ra nim fra za ma; kao da što Ka li sto vi še tra ga za smi slom, to mu on vi še iz mi če. Ova ne si gur nost ra ste upo re do sa nje go vim ne us peš nim po ku ša ji ma da oži vi duh

16 The De gra da tion, str. 308.17 Nor bert Wi e ner, The Hu man Use of Hu man Be ings, Bo ston: Ho ug hton Mif in, 1950, str. 22. Vi ne ro va knji ga je prak tič no zbir ka Pin čo no vih te ma, uklju ču ju ći ki ber ne ti ku o ko joj Sol i Ma li gen raz go va ra ju.18 Kao i obič no, Pin čo no vi de ta lji u ve zi sa in stru men ti ma ve o ma su pre ci zni i su mi ra ni na osno vu me-mo a ra Stra vin skog; v. Igor Stra vinsky, An Au to bi o graphy, New York: W. W. Nor ton, 1962, str. 72.

69

Fran cu ske pre Dru gog svet skog ra ta, a nje go ve re či u pot pu no sti ne sta ju ka da pti ca ko ju je ču vao ko nač no umre: „’Šta se do go di lo? Da li je to plot ni tran sfer pre stao da ra di? Zar vi še ne ma...’ Ni je za vr šio“ (107). Ver bal na ko mu ni ka ci ja mo že se sma tra ti vr stom tran sfe ra (v. 3. de fi ni ci ju „en tro pi je“), te ka ko Ka li sto va ne si gu r nost ra ste, to on po sta je sve ras pli nu ti ji i ne po ve za ni ji. Bi lo kao sred stvo sa mo i spi ti va nja ili kao sred stvo ko mu ni ka ci je sa Obad, nje-go ve re či po sta le su bes ko ri sne. Sa smr ću pti ce on, po put Be ke to vog Ha ma, ne sta je u ti ši ni.

Pri ča o voj ni ku Stra vin skog re la tiv no je ne po zna to de lo za oda bir i sa dr ži broj ne ele men-te ko ji se ti ču pri če, a ko ji ni su is ka za ni u Ka li sto vim raz miš lja nji ma. Go re na ve de ni od lo mak uka zu je na to da Ka li sto vi di Pr vi svet ski rat kao kul tur nu pre kret ni cu. De lo Stra vin skog za nje ga je oli če nje opšteg ose ća nja is cr plje no sti, ali je to ose ća nje i pod stak nu to umet nič kim de li ma. Ia ko sam se be tap še po ra me nu jer je bio „do volj no jak da ne od lu ta u dra že snu de-ka den ci ju mli ta vog fa ta li zma“ (98), Ka li sto iz gle da ipak pa ti od iz li za nog pe si mi zma, veš tač ke su mo r no sti ko ja je bez ika kvog upo riš ta u nje go vom is ku stvu. Upr kos du bo kom lič nom zna ča ju ko ji je Pri ča o voj ni ku ima la za Stra vin skog, ona kod Ka li sta za u zi ma me sto uz osta-la pe si mi stič na de la.19 Pri ča o voj ni ku bi la je re vo lu ci o nar no de lo jer se oslo bo di la kla vi ra i sma nji la broj iz vo đa ča na mi ni mum. Ako to me do da mo i uti caj dže za, po sta ju nam vi dlji ve pa ra le le sa ka sni jom di sku si jom o Dže ri ju Ma li ge nu. U te mat skom smi slu, ove dve mu zič ke alu zi je pri bli ža va ju za ba vu i Ka li sto ve me mo a re.

Po sled nja va žna stvar u ve zi sa Pri čom ti če se Obad. Ka li sto se pri se ća tan ga kon kret no, kao kul tu ro loš ki zna čaj nog, a ple sa uopšte, zbog nje go vih po na vlja nih au to mat skih po kre-ta. Vi še je vr sta ple snih tem pa u Pri či o voj ni ku, tač ni je: tan go, val cer i reg tajm. Ka da se Obad kre će po sta nu, nje ni po kre ti su sti li zo va ni i ba let ski, kao da uče stvu je u ne ka kvom ple su. Ona po tom opi su je vo đe nje lju ba vi na sle de ći na čin:

Čak i u krat kim pe ri o di ma ka da su ona i Ka li sto vo di li lju bav, leb de nje nad čvo ro vi ma na pe­tih ne ra va u na su mič nom dvo hvat nom svi ra nju pred sta vlja lo je jed nu ras pe va nu stru nu nje ne od luč no sti. (98)

Na rav no da ova me ta fo ra iz ra ža va na pe tost. Ali dvo hvat no svi ra nje vi o li ne bi la je jed na od zna čaj nih ka rak te ri sti ka Pri če o voj ni ku. U jed noj sce ni (II.5) voj nik ula zi u so bu u ko joj prin ce za spa va. On je bu di i udva ra joj se svi ra njem na vi o li ni.20 Pre ma to me, Ka li sto i Obad ne sve sno de li mič no imi ti ra ju rad nju ko jom po na vlja ju Pri ču o voj ni ku i ko ja još jed nom po-ka zu je zbog če ga je Ka li sto ta ko „bes po mo ćan u svo joj proš lo sti“ (107).

Oda bi rom mu zič kih de la ko ja sa dr že broj ne ta daš nje ak tu el ne ple sne rit mo ve uka zu je se na pre o ku pi ra nost iz gu blje nom ge ne ra ci jom. Ka li sto je, kao i Skot Fic dže rald, po ha đao Prin ston; i on je po ku šao da vra ti vre me od la skom u Fran cu sku na kon ra ta, po nev ši sa so bom ro man Hen ri ja Mi le ra ume sto Be de ke ra (ču ve ni štam pa ni tu ri stič ki vo dič o Pa ri zu – Prim. prev.).21 Ne uspe va, me đu tim, da po vra ti proš lost, a mi ov de uo ča va mo još jed nu nje go vu do dir nu tač ku sa osta lim li ko vi ma u „En tro pi ji“. Dru gi pa sus pri če da je nam sle de ći opis:

19 Up. Stra vinsky, Au to bi o graphy, New York: W. W. Nor ton, 1962, str. 70.20 E. W. Whi te, Stra vinsky. A Cri ti cal Sur vey, Lon don: John Leh mann, 1947, str. 81, 79, 78.21 Fic dže rald po mi nje tan go u svom ese ju o mu zi ci “Ec ho es of the Jazz Age”.

70

Bio je po če tak fe bru a ra ’57, i u to vre me bi lo je mno go ame rič kih emi gra na ta po Va šing to nu, Ko lum bi ja, ko ji su pri ča li, kad god te sret nu, o to me ka ko će oni jed nog da na stvar no oti ći pre ko u Evro pu, ali u ovom tre nut ku iz gle da lo je da svi oni ra de za vla du. Svi su u to me vi de li sup til nu iro ni ju. Oni su po ne kad, na pri mer, or ga ni zo va li po li glot ske žur ke na ko ji ma je sva ki pri doš li ca bio ig no ri san uko li ko ni je bio u sta nju da vo di si mul ta nu kon ver za ci ju na bar tri ili če ti ri je zi ka. Ne de lja ma su bez pre ki da op se da li jer men ske de li ka te sne rad nje, pa bi te on da po zi va li na bulg ho ur i jag nje ti nu u si ćuš ne kuj ne či ji su zi do vi bi li pre kri ve ni pla ka ti ma za bor be s bi ko vi ma. Odr ža va­li su ve ze sa na pa lje nim ri ba ma iz An da lu zi je ili Ju žne Fran cu ske ko je su stu di ra le eko no mi ju u Džordž ta u nu. Nji ho va re zi den ci ja bio je stu dent ski Rathskel ler na Ave ni ji Vi skon sin pod na zi vom Sta ri Haj del berg, a kad bi doš lo pro le će mo ra li su da se za do vo lje treš nje vim cve to vi ma ume sto li me ti nih, ali, na svoj le tar gi čan na čin, nji hov ži vot omo gu ća vao im je, ka ko su oni to go vo ri li, do bro ze za nje. (92)

Pod jed na ko u ne skla du sa va šing ton skim kon tek stom ko li ko i Ka li stov sta kle nik, ov de su pre meš te ni od re đe ni evrop ski ele men ti. Alu zi je pro miš lje no pri zi va ju se ća nje na iz gu blje nu ge ne ra ci ju, ali svo de pred sta vu o „Evro pi“ na po mod ni ko smo po lit ski stil, na pi ta nje eg zo-tič nih je la i zid nih po ste ra. Glav na iro ni ja iz ra sta iz pro tiv reč no sti iz me đu na vod nih na me ra (o od la sku u Evro pu za u vek) i stvar nog sta nja, na ro či to nji ho vog ra da za vla du. Epi graf iz Mi le ra, ko ji po či nje svo ju pri ču iz vi le Bor ge ze, već je pod se tio či ta o ce da su naj va žni ji pri-pad ni ci iz gu blje ne ge ne ra ci je za i sta i otiš li u Evro pu. Ka ko od lo mak od mi če, ra ste i Pin čo nov pod smeh i za vr ša va se otvo re nim ru ga njem po mod noj po tra zi za „do brim ze za njem“. Pe ter Bi šof re kao je o ovom pa su su:

Durch die Pa ro di e rung ei ner be kan nten li te ra tischen Tra di tion de u tet Pynchon an, dass die Be at­Be we gung in Ge gen satz zur Lost Ge ne ra tion le di glich ei ne Mo de er sche i nung der po pu lar cul tu re ist.22 (Pa ro di ra njem do bro po zna te li te rar ne tra di ci je, Pin čon su ge ri še da je be at ge-ne ra ci ja, za raz li ku od iz gu blje ne ge ne ra ci je, sa mo hir po pu lar ne kul tu re. – Prim. prev.)

On je sa svim si gur no u pra vu ka da ka že da je raz li ka iz me đu ta dva pe ri o da u re duk ci ji, gle da no iz per spek ti ve sa daš nji ce, ali opis nu di pa stiš, a ne pa ro di ju, bu du ći da su na me ti iro ni je upra vo imi ta to ri iz gu blje ne ge ne ra ci je.

Bi šof je do sa da je di ni kri ti čar ko ji je uo čio ste re o tip nu pri ro du li ko va u pri či. Go sti sa Ma li ge no ve žur ke ko ri ste isti po mod ni žar gon ko ji Pin čon isme va u opi su go re. Ka li sto je „ro man ti čan“ u Fic dže ral do vom smi slu, a Sol i Mi ri am pa ro di ra ju in te lek tu al ce sred nje kla-se ko ji ma šu slo ga ni ma po put „za jed niš tva“.23 Na po čet ku pri če, Ma li ge no vi go sti le že uo ko lo oša mu će ni pi jan stvom ili jed no stav no se de i slu ša ju mu zi ku. Ka ko pri sti že vi še go-sti ju, ili ka ko se ovi bu de, le tar gi ja po ste pe no pre la zi u ha o tič no kre ta nje. Iro nij ska im pli-ka ci ja be smi sla pro vla či se kroz Pin čo no vo pred sta vlja nje ovih sce na i na ja vlju je nje go vu sa ti ru o Či ta voj bo le snoj dru ži ni u V.

Vi li jam M. Pla ter na za ba vu gle da dru ga či je, kao na po ku šaj bek stva od smr ti:

22 Pe ter Bischoff, “Tho mas Pynchon, ‘En tropy’”, u: P. L. Fre e se, ur., Die Ame ri ka nische Short Story der Ge gen­wart, Ber lin: Schmidt, 1976, str. 228.23 Bischoff, str. 228–229.

71

Za ba va je druš tve ni čin u ko me se lju di oku plja ju – jed na od naj jed no stav ni jih ma ni fe sta ci ja ero sa. Me đu tim, poš to se za ba va dez in te gri še i me tež ra ste, ona je isto vre me no i de mon stra ci ja so ci jal nog ekvi va len ta en tro pi je i tran sfor ma ci ja ka smr ti.24

Ka sni je na vo di, iz ne na đu ju će s ob zi rom na ovaj pa ra doks, da za ba va ote lo vlju je „afir ma-ci ju ži vo ta i za jed ni ce“. On za pra vo tvr di da je to go to vo sa kra men ta lan čin u ko jem se zbli-ža va ju svi volj ni uče sni ci. Ova kva vr sta mo ra li stič kog či ta nja mo gu ća je je di no ako se ig no-ri še iro ni ja upu će na na ra čun uče sni ka za ba ve, a Pla ter či ni upra vo to. On pre vi đa sar ka zam pre ma nji ho voj imi ta ci ji iz gu blje ne ge ne ra ci je i pot ce nju je ha os i od su stvo ko mu ni ka ci je na žur ki. „Smrt“ je pre vi še ozbilj na reč da bi bi la upo tre blje na ov de i po ma lo pre te ra na za ono na šta Pin čon ci lja. Par ti ja ši ne po ku ša va ju očaj nič ki da iz beg nu užas. Oni se jed no stav no do sa đu ju, le tar gič ni su i po vrš ni; nji ho va osnov na pre o ku pa ci ja je ka ko da ubi ju vre me, i to uz mi ni ma lan na por.

Žur ka, osim što pred sta vlja druš tve nu iro ni ju, dra ma ti zu je i je dan pra vac zna če nja u „en tro pi ji“, tj. me ru ko li či ne ener gi je ko ja je ni je spo sob na da se pre o bra ti u rad unu tar si ste-ma. To ni Te ner na zvao je za ba vu za tvo re nim si ste mom, ali ona to za si gur no ni je, bu du ći da lju di ne pre kid no pri sti žu.25 Pra vi za tvo re ni si stem je, ba rem u na me ri ako ne u prak si, Ka li sto va sta kle na baš ta. Sa po ra stom kre ta nja na Ma li ge no voj žur ci ra ste i na su mič nost. Sâm Ma li gen se bu di i od la zi da na pra vi se bi pi će, što ne mo že da ura di a da se ne po se če. To se, na rav no, do ga đa slu čaj no, te for mi ra je dan na su mi čan de talj. Po ku ša va da „ras po re di“ go ste, ali ne us peš no, poš to pre meš ta de voj ku od la va boa do tu ša, u ko me će se ona za ma-lo uda vi ti. Do la ze no vi go sti i uve ća va ju me tež, a naj ha o tič ni ji su mor na ri ko ji uo bra ža va ju da je stan bor del. Po met nja i lar ma do la ze do vr hun ca te bi smo mo gli re ći da se en tro pi ja unu tar za ba ve pri bli ži la svom mak si mu mu.

Ma li ge no va re ak ci ja na ovu si tu a ci ju je va žna i u isto vre me iz ne na đu ju ća:

Ćuf ta je sta jao i po sma trao oko se be, le njo se češ ka ju ći po sto ma ku. Ko li ko je on us peo da pro ce ni si tu a ci ju, bi lo je mo gu će ura di ti sa mo dve stva ri: a) za klju ča ti se u rad noj so bi i če ka ti da ko nač no svi ot fu ra ju, ili b) po ku ša ti umi ri ti sve osta lo, jed nog po jed nog; a) je sva ka ko bi la atrak­tiv ni ja al ter na ti va. Ali, on da po če da raz miš lja o rad noj so bi. (106)

Su o čen sa upo re di vom si tu a ci jom na kra ju „Smr ti i mi lo sti u Be ču“, Si gel jed no stav no od la zi, osta vlja ju ći osta le na mi lost i ne mi lost po mah ni ta log Odžib va In di jan ca.26 I Ma li gen je u is ku še nju da ura di neš to slič no. On ta ko đe po sma tra osta le; on je ta ko đe lenj. Ipak na kra ju od lu ču je da us po sta vi red, što za tim i ostva ri. Pin čon skre će pa žnju na nje gov iz bor, iz me đu osta log i ko li či nom pro sto ra po sve će nom Ma li ge no vom tre nut ku od lu ke. Rad na so ba nu di pri vlač nu al ter na ti vu i u suš ti ni po na vlja u ma lom Ka li sto vo po vla če nje u sta kle-nu baš tu. Sa ma či nje ni ca da Ma li gen mo že da oda be re da us po sta vi red i to i či ni su prot-sta vlja se po vrš nom fa ta li zmu ko ji po jam en tro pi je mo že da iza zo ve. U is pi ti va nju od no sa

24 Wil li am M. Pla ter, The Grim Pho e nix. Re con struc ting Tho mas Pynchon, Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1978, str. 139.25 City of Words, str. 153.26 Cf. Jo seph W. Sla de, Tho mas Pynchon, New York: War ner Pa per back Li brary, 1974, str. 38.

72

iz me đu en tro pi je i opšte kul tu re, Ru dolf Ar nhajm je is ta kao po vrš nu pri me nu en tro pi je, na ro či to u umet no sti:

Sa svim je si gur no da se po pu lar na upo tre ba poj ma en tro pi je pro me ni la. To kom pret hod nog ve ka slu ži la je za di jag no zu, ob jaš nje nje i osu du zbog de gra da ci je kul tu re, a sa da pru ža po zi tiv no obra zlo že nje za „mi ni ma li stič ku“ umet nost i za do volj stvo u ha o su.27

Slo že nost Pin čo no ve pri če de fi ni tiv no po ka zu je da nje ga ne za ni ma mi ni ma li stič ka umet nost, a tok za ba ve ko ja je iš la ka ha o su Ma li gen pre o kre će svo jim po stup ci ma na kra-ju. U sva kom slu ča ju, žur ka ni je ni uni ver zum ni ti mi kro ko smos i Pin čon još jed nom osta je do sle dan na uč noj te o ri ji. Vi ner tvr di da u „ne i zo lo va nim de lo vi ma izo lo va nog si ste ma po sto je pod ruč ja u ko ji ma [...] se mo že uo či ti opa da nje en tro pi je“.28 Žur ka je ste jed no ta kvo ostr vo, a nje na en tro pi ja oči gled no je ste sma nje na.

Do sa da smo raz ma tra li re pre zen ta cij ski zna čaj Ma li ge no ve za ba ve i Ka li sto ve sta kle ne baš te. Tre ća oblast zna če nja u „en tro pi ji“ uve de na je ka da se Sol pre ko po žar nih ste pe ni ca pe nje do Ma li ge no vog sta na. Džon Si mons uo čio je da Pin čon ov de pa ro di ra bi blij sku pri ču o Pa vlo voj po se ti Efe su. U De li ma apo stol skim 20. 9–11 pri po ve da se ka ko je mla dić po ime-nu Ev tih (tj. „sre ćan“) za spao to kom Pa vlo ve pro po ve di i pao sa spra ta. Pa vle ga je za gr lio i ti me po vra tio u ži vot. Po tom je na sta vio sa svo jim go vo rom do svi ta nja. Si mons tvr di:

Sol je u Pin čo no voj pri či iro nij ska pa ro di ja Pa vla, i... ne ja vlja se kao apo stol no ve hriš ćan ske re li gi je, već kao pred stav nik no ve na u ke sla blje nja i pro pa da nja u dva de se tom ve ku.29

Sol je pa ro di ja Pa vla jer je uče stvo vao u sva đi uz me đu sob ne na pa de sa svo jom že nom, a ne u pro po ved nič koj di sku si ji; us peo je da spa si sa mo knji gu ko ju je ova ba ci la na nje ga, ne ljud sko bi će.

Pre ne go što kre ne mo sa da ljom ana li zom So la, tre ba lo bi da uzme mo u ob zir ši re im-pli ka ci je tek sta o Pa vlu. Ta se pri ča vr ti oko kva zi ču do tvor nog či na, Pa vlo vog oži vlju ju ćeg za gr lja ja. Ka da ih pr vi put vi di mo, i Ma li gen i Ka li sto spa va ju i gr le objek te, pr vi pra znu bo cu šam panj ca, a dru gi bo le snu pti cu. Dru gim re či ma, oni kom bi nu ju ele men te Ev ti ha i pa ro di je na Pa vla. Ali, nji ho vi za gr lja ji su upra vo su prot ni od oži vlju ju ćih. Bo ca šam panj ca, oči gled no, ne pru ža ni ka kve mo guć no sti, ali Ka li sto ma zi pti cu u po ku ša ju da je po vra ti u ži vot. Naj su mor ni ji mo me nat pri če na stu pa ka da pti ca na po slet ku ugi ne. Si mons sma tra da je Pin čo no va po na vlja ju ća upo tre ba bro ja tri u pri či ta ko đe bi blij ska, bu du ći da iza zi va oče ki va nje vas kr snu ća, ali je ono po tom pre i na če no u smrt.30 Na rav no da vas kr snu će nu di jed nu vr stu za vrš ni ce, dru gu stra nu me da lje od ka ta stro fe. Ali či ta va po en ta Pin čo no vog is pi ti va nja en tro pi je je u to me da pod ri je apo ka lip tič ku su mor nost ko ja pro iz la zi iz nje.

27 Ru dolf Ar nhe im, En tropy and Art. An Es say on Di sor der and Or der, Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li fo r nia Press, 1974, str. 11–12.28 The Hu man Use, str. 23.29 John Si mons, “Third Story Man: Bi bli cal Irony in Tho mas Pynchon’s ‘En tropy’”, Stu di es in Short Fic tion sv. 14 (1977), str. 92.30 Si mons, str. 92. On is tra žu je i mo gu će pa ra le le iz me đu Mi ri am i Bo go ro di ce, ali da le ko ma nje ube dlji vo.

73

Sâm Sol ostao je us kra ćen za ugled ko ji uži va nje gov bi blij ski par njak. On je kao „ve li ka lut ka od kr pi ca“ (99) i spoj je pro fe si o nal ne aro gan ci je i na sil no sti. Sa do zom po no sa go vo ri Ma li ge nu „tre snuo sam je“ i oči gled no do no si sa so bom sa mo re či, a ne Reč. Upr kos to me što tvr di da je struč njak za ko mu ni ka ci ju, on, iro nič no, ne mo že da raz u me šta je raz be sne lo nje go vu že nu. Iz gle da da je za nje ga lju bav ka men spo ti ca nja:

Kad ka žeš ne koj ri bi: „Ja te vo lim“, sa dve tre ći ne to ga ne ma ni ka kvih pro ble ma, u pi ta nju je za tvo re no ko lo. Sa mo ti i ona. Ali ta ru žna pe to slov na reč na kra ju, to je ono če ga tre ba da se ču vaš. Dvo smi sle nost. Su viš nost. Pa čak i ire le vant nost. Pro puš ta nje. Sve to je bu ka, čo ve če. Bu ka ti sje be sig nal, do vo di do dez or ga ni za ci je u tom ko lu. (100–101)

Bi blij ska iro ni ja ov de ula zi u sen ku te o ri je ko mu ni ka ci je. Pa vle je oži veo Ev ti ha po mo ću či na lju ba vi, a ta reč za So la pred sta vlja ozbi ljan pro blem. To li ko je lu ka va, to li ko ome ta nje gov „sig nal“ da po sta je ja sna op sce nost („pe to slov na reč“). Po put Ka li sta i Obad, Sol ta ko đe ve ru je u red. I on bri ne o to me ka ko da is klju či bi lo ka kvu smet nju teh nič koj per fek ci ji. I još jed nom se vra ća mo pro stoj ana lo gi ji – iz me đu elek tron skog sig na la i go vor nog či na. Upr kos svo joj te o rij skoj struč no sti, Sol je iz gu bio u ras pra vi sa Mi ri am (o ki ber ne ti ci). On sâm slu ži se ne po ve za nim je zi kom pu nim slen ga i teh nič kih žar go na, a ka da Ma li gen po ku ša va da ka že neš to, ta ko đe is po lja va ve li ku ko li či nu „bu ke“ (u vi du uz re či ca, poš ta pa li ca i sl.).

Dok se uz vi ci ove dvo ji ce po ja ča va ju, en tro pi ja u nji ho vom raz go vo ru ra ste sve dok na kra ju Sol ne pre ki ne Ma li ge na od seč nim „do đa vo la s tim“. Na rav no, ko mič no je vi de ti jed-nog te o re ti ča ra ko mu ni ka ci je ka ko upa da u kli šee i uz vi ku je, a na kra ju ućut ku je. Ali, ova epi zo da no si iro nij ske im pli ka ci je ko je se ši re na či ta vu pri ču. U te o ri ji ko mu ni ka ci je, en tro-pi ja je me ra ne e fi ka sno sti sig na la.31 Pre ma to me, što je ve ći šum ili što su go vor ni či no vi ma nje ko he rent ni, to nji ho va en tro pi ja vi še ra ste. Za pra vo, me đu li ko vi ma Pin čo no ve pri če ne ma ni jed nog ko ji po ka zu je da je u sta nju da uče stvu je u di ja lo gu. Ka li sto i Obad ko ri ste štu re i skra će ne iz ra ze, kao da šte dlji vo ču va ju nji ho vo zna če nje. Ma li ge no vi go sti slu že se krat kim fra za ma ko je či ne in ter ne ša le ili žar gon („vre me je za tra vu, čo ve če“). Pri ča o pi ja-ni sti ko ju Krinklz pri ča de voj ci je be smi sle na. Po vi ke mor na ra mo že mo na zva ti bu kom, čak i po greš nom upo tre bom, bu du ći da stan ni je, ba rem u teh nič kom smi slu, bor del. Osim Ma li ge no ve i So lo ve di sku si je ko ja se pre tva ra u ti ši nu, u pri či po sto ji sa mo još je dan raz-go vor ko ji ko li ko-to li ko tra je. On se od vi ja pred kraj, ka da Djuk iz la že te o ri ju o mo der nom dže zu. Na pr vi po gled sa svim ra ci o nal na, te o ri ja do vo di do ap surd nih re zul ta ta jer mu zi-ča ri po či nju da svi ra ju bez zvu ka. Pre ma to me, iro ni ja ko ju je Pin čon usme rio kon kret no ka So lu, na ru ša va još je dan od po ku ša ja da se us po sta vi red i uno si sum nju u ka pa ci tet di ja-lo ga za smi sle nu ko mu ni ka ci ju.

To kom pri če, Pin čon is pi tu je tri ni voa zna če nja u osnov nom kon cep tu en tro pi je i ko ri sti raz li či te me to de iro ni je ka ko bi kri ti ko vao im pli ka ci je ili pri men lji vost ova tri ni voa. Pr va de-fi ni ci ja obez be đu je oruž je za na pad na po mod nu le tar gi ju go sti ju na žur ki. Tre ća da je Pin čo-nu pri li ku da sa ti ri zu je di ja log. Če tvr ta mu omo gu ća va da pre i spi tu je Ka li stov one mo ća li

31 Ar nhajm je kri ti ko vao pri me nu en tro pi je na te o ri ju ko mu ni ka ci je, sma tra ju ći da sa dr ži mnoš tvo in-ter nih kon tra dik ci ja (En tropy and Art, str. 19–20). Pin čon se u pri či iz gle da slu ži jed no stav nim poj mom ne e fi ka sno sti.

74

in te lek tu a li zam. On je pod jed na ko iner tan ko li ko i go sti sa za ba ve, a Obad je ta ko ja do no si od lu ku i raz bi ja pro zor na kra ju. Džon Si mons je te mu pri če opi sao kao „za me nu uni ver zal-nog re da uni ver zal nim ha o som“, ali to zvu či kao da je „En tro pi ja“ de lo ko smič kih raz me ra.32 Pin čon ni u jed nom tre nut ku ne po dr ža va apo ka lip tič ni ton i čak na kra ju osta vlja na mer nu dvo smi sle nost. Pre ma Si mon su, Oba din čin na kra ju pred sta vlja gest oča ja, ali to je ta ko sa mo iz nje ne per spek ti ve. Jed na ko ga mo že mo po sma tra ti kao gest slo bo de ko ji za ne-po sre dan re zul tat ima oslo ba đa nje nje i Ka li sta iz sta kle ni ka.

Raz ma tra nje pri če do sa da je bi lo fo ku si ra no na re la tiv no tra di ci o nal ne teh ni ke kao što su alu zi je, kon tra sti, pa ra le li zmi i iro ni ja u pri po ve da nju. Po sve ći va njem pri če na uč nom kon cep tu i is pi ti va njem raz li či tih zna če nja Pin čon u stva ri po bu đu je či ta o ca da obra ti pa-žnju na raz li či te ob li ke po ret ka. Za i sta, red je mo žda i osnov na te ma ove pri če. Ne za vi sno od ne ke kon kret ne sa ti rič ne na me re, na ra tiv ne teh ni ke ko je smo do sa da is pi ti va li iz i sku ju in te li gent no, ne pri stra sno, de talj no is pi ti va nje od stra ne či ta o ca uopšte. Ne ču di, pre ma to me, što se Pin čo nov naj ek sten ziv ni ji na ra tiv ni me tod is ti če, na ro či to ima ju ći u vi du da je ov de još jed na vr sta umet no sti pri me nje na na knji žev nost. U pi ta nju je mu zi ka.

„En tro pi ja“ sa dr ži ve li ki broj alu zi ja na mu zi ča re i mu zič ke teh ni ke. Ima tu in for ma ci ja o plo ča ma, za tim alu zi ja na Li li Mar len, Sa ru Von, Don Đo va ni ja (Pin čon ci ti ra ari ju ka ko bi isme jao ba la vlje nje Šan do ra Ro dža sa), Krin klzo va pri ča ve ro vat no je ne sla na ša la na ra čun Dej va Bru be ka, a po mi nju se i Čet Bej ker i Min gus, iz me đu osta lih. Na jed no stav nom ver-bal nom ni vou mu zi ka is pu nja va gra đu pri če. Dve mu zič ke te me is pi ta ne su neš to de talj ni je. O Pri či o voj ni ku već smo go vo ri li. Dru ga je Dju ko va te o ri ja, pro is te kla iz Dže ri Ma li ge no ve „Lju ba vi na pro da ju“. Ono što fa sci ni ra Dju ka je Ma li ge no va eks pe ri men tal na teh ni ka. Ma-li gen je 1952. po čeo da vo di kvar tet bez kla vi ra, a ko ji su sa či nja va li sak so fon, tru ba, bu banj i bas.33 Od su stvo kla vi ra bi la je iz ne na đu ju ća ka rak te ri sti ka, a ona je u sna žnoj ve zi sa Pri čom Stra vin skog. Obo ji ci je sva ka ko svoj stven džez, bu du ći da de la Stra vin skog sa dr že reg tajm sek ci ju. U Pin čo no voj pri či, Djuk tvr di da je pri im pro vi za ci ji po treb no za miš lja ti ko ren ske akor de. Do ovog tre nut ka, nje go va te o ri ja zvu či ve ro do stoj no, ali je on za tim do vo di do kraj njih gra ni ca, za klju ču ju ći da se, na po slet ku, mo ra za miš lja ti sve. Ka da kvar tet po ku ša da to spro ve de u prak si, re zul tat je ap sur dan pri zor beš čuj nog „per for man sa“ ko ji po sta je ha o ti čan, jed nom jer is pa da ju iz rit ma, dru gi put jer svi ra ju u raz li či tim to na li te ti ma! Kao što Ka li sto i Obad ne sve sno iz vo de de lo ve Pri če o voj ni ku, kvar tet Dju ka di An đe li sa pra ti do ap sur da eks pe ri men ta li zam Dže ri ja Ma li ge na. I još jed nom, po nu đen nam je ideal po-ret ka (ili for me), ka ko bi se po ka zao kao ne iz vo dljiv.

Osim što uvrš ću je od re đe ne mu zič ke te me, struk tu ra „En tro pi je“ osla nja se u ve li koj me ri na teh ni ku fu ge, ter min ko ji se i po ja vlju je ne ko li ko pu ta u tek stu. Jed na od pre po-zna tlji vih ka rak te ri sti ka fu ge je upo tre ba kon tra punk ta, ko ji se u pro zi mo že ja vi ti u vi du rit mič kog kon tra sta.34 U suš ti ni, kon trast po sto ji iz me đu dva sta na – Ma li ge no vog i Ka li sto-vog, a na ra tiv se kre će od jed nog ka dru gom ta ko da se raz li ke i slič no sti ja sno uo ča va ju. Na pri mer, i Ma li gen i Ka li sto bu de se na kon „od mo ra“ u is toj po zi, ali elek trič na bu ka u pri ze mlju u sna žnom je kon tra stu u od no su na zvu ke pri ro de iz Ka li sto ve sta kle ne baš te.

32 Si mons, str. 89.33 Le o nard Fe at her, The Encyclo pe dia of Jazz, Lon don: Qu ar tet Bo oks, 1978, str. 344b–345a.34 Teh nič ki de ta lji su iz Wil li Apel, The Har vard Dic ti o nary of Mu sic, Lon don: He i ne mann, 1944, str. 285.

75

Čak i fi zič ko po zi ci o ni ra nje sta no va od go va ra, kao što su već pri me ti li Red fild i Hejz, štam-pa nom ras po re du li ni ja u not nom si ste mu.35 Ka li sto, Ma li gen i Sol nu de nam tri mo gu ća gla sa i, na kon što su re dom pred sta vlje ni, Pin čon mo že da pre pli će ove gla so ve. Ka li sto, na pri mer, dr ži du ga čak go vor ko ji je u oš troj su prot no sti sa ha o tič nim, frag men tar nim raz go-vo rom na žur ki. Ali za tim, ka ko se nje go va raz miš lja nja uda lja va ju od osnov nog ci lja „bu ka“ se sve vi še uvla či u njih, sve dok, po put So la, ne ne sta ne u ti ši ni. Ka li stov dik tat, So lov raz-go vor i Dju ko va te o ri ja pred sta vlja ju ja sne ekvi va len te eks po zi ci ji, ta ko da su raz li či te di-men zi je en tro pi je bu kval no or ke stri ra ne za jed no. Unu tar ovih raz li či tih te ma ja vlja ju se i dru gi zvu ci, i to od ki še spo lja, do la skom dru gih li ko va i plo če ko ja se puš ta na žur ki. Oni ko re spon di ra ju epi zo da ma fu ge, ali pred sta vlja ju i pret nju Pin čo no vom su per po zi ci o ni ra-nom po ret ku.

Ako je osnov na te ma pri če kon trast red/ha os, Ka li stov stan oči gled no pred sta vlja pr vo. Svi ele men ti su har mo nič no us kla đe ni, a Obad per so ni fi ku je tu har mo ni ju. Sa mo nje no ime je alu zi ja na mu zič ku for mu, a njen iden ti tet de fi ni san je „ob li kom zvu ka“ (94). Ka da mi lu je bilj ku u sta nu, Pin čon na sli čan na čin to iz ra ža va mu zič kim ter mi ni ma:

U sta kle noj baš ti Obad je sta ja la od sut no gla de ći gran či ce mla de mi mo ze, osluš ku ju ći mo tiv stru ja nja bilj nog so ka, na por nu i neo bjaš nje nu an ti ci pa tor nu te mu tih lom nih ru ži ča stih cve to­va ko ji, ka žu, obez be đu ju plod nost. Ta mu zi ka uz di za la se u za mr še noj or na men ti ci: ara be ske re da ko je su se po put fu ga tak mi či le sa im pro vi zo va nim ne skla di ma žur ke na spra tu ni že, ko ji su po vre me no do sti za li vr hu nac u ste ciš tu dve ju kri vu lja i kar ni si ma bu ke. (102) [mo je is ti ca nje]

Tre ća reč („sta kle na baš ta“, tj. „hot ho u se“ u ori gi nal nom tek stu – Prim. prev.) po la zi od ho mo fo na iz pret hod nog pa su sa („ho or ho u se“ [„kur var ni ca“, ka ko sto ji u pre vo du pri če ko jim se ov de slu ži mo – Prim. prev.]) i pro la zi kroz ogro man kon trast iz me đu har mo ni je i ne skla da. Ove dve re če ni ce za pra vo imi ti ra ju svoj lir ski su bje kat po mo ću gla gol skih pri de-va, po no vo na su prot frag men ti ra nom go vo ru iz pret hod nog pa ra gra fa. Is pa da kao da bi ne red bu kval no pre ki nuo Oba di no po sto ja nje.

Na su prot to me, bu ka na Ma li ge no voj za ba vi pri bli ža va se kre šen du, ali kre šen do ne do la zi, poš to Ma li gen us po sta vlja ne ka kav red. To će vra ti ti par ti ja še u nji ho vo pr vo bit no sta nje (iz nu re no sti), ali ne i raz re ši ti pri ču. Žur ka je, ka ko nam je re če no, „na pra gu tre ćeg da na“ (107). Ko nač na od lu ka po či va na Obad. Ona raz bi ja pro zor i na kon zvuč nog pra ska vra ća se Ka li stu,

da sa njim sa če ka tre nu tak u ko me će bi ti po stig nu ta rav no te ža, ka da će 37 ste pe ni Fa ren haj ta ovla da ti i na po lju i unu tra, i ka da će ko le blji va, neo bič na do mi nan ta nji ho vih za seb nih ži vo ta za u vek pre ći u to nik ta me i fi nal no od su stvo sva kog po kre ta. (107–108)

Dok re če ni ce ne sta ju u di mi nu en du, kraj pri če po zi va na či ta o če vo shva ta nje for me u nje nom raz re še nju, ia ko je za pra vo tre nu tak raz re še nja u bu duć no sti i do go di će se tek na-kon što se de lo za vr ši, kao u Če ti ri kvar te ta T. S. Eli o ta. Mu zič ka me ta fo ra pre se ca raz li či ta me đu sob no po ve za na po lja sen za ci ja – rav no te že, tem pe ra tu re i sve tla ko je će ne sta ti.

35 Red fi eld i Hays, str. 51. Či ta vo mo je is pi ti va nje struk tu re fu ge u pri či du gu jem nji ho vom član ku.

76

Me đu tim, me ta fo ra pre sve ga po či va na pred sta vi mi ro va nja. For mal no gle da no, pri ča je po če la sa mi ro va njem i na kra ju mu se vra ća. U tom smi slu či ni se za do vo lja va ju će si me-trič na. Ali, bu du ći da je mu zi ka ne kon cep tu al no sred stvo, upo tre ba mu zi ke pri stva ra nju for me pri če ne no si sa so bom ni ka kve epi ste mo loš ke im pli ka ci je. Upr kos ono me što tvr de Pla ter i dru gi kri ti ča ri, pri ča ne afir mi še niš ta.

„En tro pi ja“ se ba vi is pi ti va njem raz li či tih ide ja ure đe no sti i ne re da na na čin ko ji či ni lo-ci ra nje Pin čo no ve tač ke gle diš ta ve o ma teš kim. Poš to je mu zi ka na rav no ne ver bal na, ona je ide al no sred stvo ko jim Pin čon ve zu je pri ču ta ko da ne osta je po sve ćen ni ti jed nom od sta no viš ta. Sa zbu nju ju ćom te melj noš ću iro ni zu je sve te o ri je ko je su pred lo že ne, što či ni po ne kad da nje gov me tod iz gle da pot pu no ne ga ti van. Me đu tim, je dan So lov ko men tar na go veš ta va iz laz iz ove di le me. Mi ri am je uz ne mi re na zbog to ga što se kom pju te ri po na-ša ju po put lju di, ali Sol jed no stav no obr će ovu ana lo gi ju i su ge ri še da se lju di po na ša ju kao kom pju te ri. U pri či ko ja je to li ko fo ku si ra na na ana lo gi je i im pli ka ci je, Pin čon u stva ri pred-la že oprez u iz vo đe nju za klju ča ka. Ka li stov in te lek tu al ni po du hvat či ni ve ro vat no naj zna-čaj ni ji deo u te mi ove pri če i u ve zi s tim pred log Nor ber ta Vi ne ra je di rekt no re le van tan. Od go va ra ju ći na pi ta nje da li dru gi za kon ter mo di na mi ke vo di ka pe si mi zmu, on na vo di da is hod

za vi si od zna ča ja ko ji pri da je mo uni ver zu mu u glo ba lu s jed ne stra ne, i ostr vi ma lo kal nog sma­nji va nja en tro pi je ko ja u nje mu na la zi mo, s dru ge stra ne.36

Dru gim re či ma, to je stvar per spek ti ve. Slič no to me, Pin čo no va pri ča na me će re la ti vi-stič ko gle diš te i či ta o cu, ko ji se pro ti vi kraj njoj raz re šu ju ćoj iz ve sno sti ili jed nom de fi ni tiv nom mo ral nom prav cu. Raz li či ti aspek ti for me osve tlja va ju i is pi tu ju raz li či ta zna če nja „en tro pi je“, dok raz li či ta zna če nja „en tro pi je“ osve tlja va ju raz li či te aspek te for me.

Iz vor nik: Da vid Seed, “Or der in Tho mas Pynchon’s En tropy”, u: The Jo ur nal of Nar ra ti ve Tec hni que, sv. 11, br. 2 (pro le će 1981), str. 135–153.

(Sa en gle skog pre ve la Lju bi ca Šlju kić Tu ca kov)

36 The Hu man Use, str. 25.