Ashton,Frederick - 45-Lun i Okupani Dolari

8/10/2019 Ashton,Frederick - 45-Lun i Okupani Dolari

1/97

tt

2


2/97


3/97

NOVA

s e r ijaX-1QO

580


4/97

ROTO BIBLIOTEKA

Odgovorni urednik

SRBOUUB BUBANI

Recenzent: 3ovan ANADANOVI

Korektura tamparije DNEVNIKTehniki urednik: VELDKO MULI

Tira: 100.000 primeraka

Ovo izdanje osloboeno je osnovnog i posebnih poreza na promet aktom Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAPvojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine

Izdaje i tampa DNEVNIK Novi Sad Bulevar 23. oktobra 31.

BROD IRO RAUNA: 65700-603-6350DNEVNIK Novinsko-izdavako preduzee OOUR NOVINSKO IZDAVAKO ODELJEN3E

Glavni i odgovorni urednik DUAN STANODEV


5/97

FREERIK ETON

m i o k u p a m d o l a r i

i

Ja sam takav, i to je jae odmene. Roen sam da u svom poslubudem prvi na svetu - smejui segovorio je Frenk Braun, leei na

krevetu u sobici Klare Luvo.t I to mi je neki posao! I kakav si

ti to, Frenk? Zar te ja ne znam i suvie dobro? - pitala je devojka stojei blizu kreveta, s rukama na kukovima i obuena u vrlo kratku haljinicu od tkanine sa zmijskim sarama.

Verovatno je to bila jedna od haljina nainjenih za nastupe u varijeteu, pa ju je devojka koristila i u

drugim prilikama. Imala je izrezdubok do pojasa. Crna traka pridr-avla je ivice izreza da ne otkriju

vie nego to devojka eli Naziralesu se linije vrstih i lepo oblikovanih grudi. Pojas od iste tkanine jednim krajem je visio ispod ruba haljine, kao da pokazuje ta jo trebazapaziti. Bio je to par nogu dostoj

nih divljenja. Frenk Braun je pogledom milovao svoju devojku, i ona jemorala da se osmehne, ali odmahse pomeri i stade iza naslona visoke fotelje.

Izluuje me, draga - uzdahnu Braun. - Nikad mi nije dosta tvoje lepote i ljubavi.

Ne izvrdavaj, Frenk... Zato ponavlja to Frenk,

Frenk? Ranije si uvek govorilasamo dragi moj, voljeni..

Neto sam te pitala... Zar misli da celog veka ostane varalica i

3


6/97

da jednom propadne - upitala jedevojka, zamiljeno ga gledajui,kao da pogaa budue nesree,koje e snai ovog momka.

- Zar nisam prodao akcije naftonosnih polja? upita on.

Prodao si, i zaradio itavo bogatstvo, ali jo bre si ga potroio iispoklanjao.

- Tako je radio i Robin Hud.- Uh! Unitava me, Frenk! Zar

ne moe da razgovara ozbiljno?Ti si ovek bez pravog zanimanja.

- Zar nije lepo zanimanje glavnog posrednika?

- Ti si bio bankar, pronalaza,ininjer, naunik, oficir, bogati nas-

lednik... ta ti nisi sve bio.- Nisam bio enidbeni agent, i totreba da ostvarim. Zar nije lepo usreiti usamljene ljude i ene?

- Ali si bio izvoznik iz Austrije iNemake, izvozio si vazduh, kao TilOjlenpigel ve ljutitio ree devojka.

- Na tom poslu sam pokupiosamo desetak hiljada funti...

- Od kojih vie nema ni peni.

- Ali pristiu pare od prodajefrancuskih dvoraca htede da jeutei Frenk Braun.

- Dosta ovee! Znam da si najvei varalica u Londonu, a moda iu Evropi...

- Samo bez tog moda, molim!- Da, najvea varalica. Koju pre-

varu jo nisi izveo?- Tebe nisam nikad prevario

smejui se ree Braun.Osmeh na licu Klare Luvo se to

pio i pretvarao se u plani izrazlica. Suze joj pooe, i ona kroz plapoe da govori:

- Ne mogu vie, Frenk... Volelasam te, i moda te jo uvek volim,ali strahovanje je uinilo svoje.Uvek sam sanjala o drugaijem o-veku... A ti? Kakav si ti?

- I ja sam drugaiji, i treba da

me voli - ree Braun dok mu senadmoni osmeh na licu polakogasio. Izgledam obian, jer to jenajbolje. Tako ovek moe da uzme

lik koji eli. Nisam ni visok, ni mali,ni lep, ni ruan, ni suvie ugojen, nimrav... ak mi je i ime obino,neupadljivo. .. Nisam ni mlad, nistar. etrdeset godina su najlepedoba...

- Mislim da ti nee i ne moeda me shvati. Ne elim vie da tevidim - prekide ga devojka.

- Jesi li srela nekog drugog? -upita Braun.

Ona klimnu glavom.- Voli li ga zaista toliko da zbog

njega hoe mene da otera?- Da ti nisi takav, ne bih ni po-"

mi jala o drugom, a ovako kad samga srela...

- Da li te on voli kao ja?- On me uopte ne voli. Ne moeni nasluti ta se sa mnom dogaa.

- Ko je on Ko je on Klara? -Upita Braun, uozbiljivi se.

- Ne, to ti neu rei - odgovoridevojka. - A sada idi, jer ja moramu varijete. Zakasniu zbog tebe... Ine vraaj se vie, ako si me ikad zaista voleo.

Ona pouri da se obue. Frenk

Braun ustade, obue sako i iz depaizvue kljueve od ulaznih vratadevojinog stania, pa saeka daona vidi kako e ih ostaviti. Lupnunjima o plou stoia i iskorai dosredine sobe. Tu zauze stav mirno iteatralno se pokloni, a onda uzdignute glave i bez reci izae. Onaizdra da ne pusti glas. Brzo se spremila da izae, i pouri ka varietuKokpik.

*

Ve je bio mrak kad se FrenkBraun nae na Old Kompton Stritu.Bee reio da ode to dalje od So-hoa, u kome je oseao da ga netogui i sputava. Primicao se mestuna kome je ostavio svoja kola. Bio

je ve kod svog maksi ostina kad izautomibila ispred njega dopree

jecaji i slab glas dozi van ja u pomo.Braun osmotri pustu ulicu i prietim kolima. Za upravljaem je se-deo samrtniki bled momak.

4


7/97

- Umirem... - ree, tako tiho daga je Braun jedva uo.

- Pozvau pomo ree uurbano Frenk Braun i htede da otri.

- Ne ... Dockan je, prijatelju...Pogledajte jecajui! izgovori nes-renik i razmae skutove sakoa.

Ukaza se okrvavljena i iseenakoulja. Frenk Braun se zgrozio, jersu creva klizila po krilu nesretnogoveka.

- Ne pokreite se ree Braunshvatajui da e, iz ogromne ranena nesrenikovom trbuhu, crevakliznuti na prljavi pod kola.

- Umirem nije mi ao,... jer samim umakao... U kolima... tu nazad. .. Evo kljuevi... Uzmite kofer. .. Oh!... Uzmite... preklinjemvas umirui... I dajte neto mojoj...- govorio je ranjenik, a onda sezagrcnu, i svali se na sedite.

Braun je uzeo kljueve iz bravena upravljau, jer bee odluio daispuni samrtnikovu elju. Brzo otkljua prtljanik i nae dva velikakofera. Uze ih i prenese do svojihkola. Ubaci ih na zadnje sedite, ibrzo se odveze.

Ba tada iza ugla se pojavi nekimukarac s eirom navuenim naelo i prie onim kolima. Gadljivogurnu nesretnog oveka i sede zaupravlja.

- Odmakni se od mene, jer eme isprljati ree pridolica. -Izgleda kao da si stvarno raspo-ren. Grozno...

- Momak je naseo i odneo robu

ree mrtvac i namesti se naseditu.Kola skrenue ka ering Krosu, i

nestadoe.

*

Frenk Braun promeni odluku daode dalje od Sohoa i provede vee unekom nonom lokalu, traeikakvo novo poznanstvo, jer, istiniza volju, ljubav sa Klarom Luvo jeve poinjala da ga umara, pa sepoveze Oksford Stritom, do Hajdparka, i produi do Bruks Strita, a

onda skrenu na Saseks skv,er, gdese nalazio jedan od njegova dva londonska stana, za koje nije znala niKlara Luvo.

Vozei se pokuavao je da izmisli otera sliku oveka sa prosutim crevima, ali to nije uspevao, ni

prisilivi se da glasno zviducineku staru melodiju.ta li se nalazi u koferima?Radoznalost pokree matu, a

Braun je imao spsobnost da satimamata stvarajui u mislima slike idogaaje kao da se to stvarno dogaa. Zamiljao je razne dragoceno-sti u tekim koferima, prekide damata tek kad se nae pred starom,ali dobro odravanom etvorosprat-

nom zgradom na skveru. Imao jesree, i nae slobodno mesto za parkiranje, pa zgrabi kofere i zakljuakola, a onda brzo ue, i pope se natrei sprat.

Ruke su mu drhtale od uzbuenja, i od tereta koji je nosio, pa je

jedva otkljuao vrata stana. Uvuekofere, i u mraku ih spusti na pod upredsoblju, a onda opet zakljuavrata i namae rezu. Tek tada upali

svetio i stade iznad kofera. Nekoliko trenutaka pogaao je ta li senalazi u koferima, i jesu li braviceotkljuane, a onda klee i pomeripoluice, koje odskoie.

- Oho! - uzviknu Braun i sedezurei u kofer

Bio je pun novanica od po stodolara. Braun otvori i drugi kofer.Opet ugleda uredno sloene stoti-narke. Nije mogao ni da nasluti ko

liko novca tu ima. Znao je jedino daje to basnoslovno bogatstvo. Stotinehiljada dolara. Milioni!

- Stotinarke... Sve po sto dolara... Samo po sto... i sve nove,lepe stotke - aputao je podiuipakete novca i opet ih stavljajuina isto mesto

Koferi su imali i unutranje poklopce sa depovima za sitnice, iBraun poe da zaviruje u njih. U jednom nae vrst, zaiepljen koverat.Otvori ga, i izvue pisaom mainom napisano pismo na vrstom

5


8/97

sivkastom papiru. Pomisli da etajna zloina u Old Kompton Str i tui tajna ove gomile novca biti objanjena u pismu, i premesti se u fotelju, iznad koje je bila lampa. Upalisvetio i, smekajui se na kofere,pune krupnih dolarskih novanica,

poe da ita:Mister Spirosealjemo novu poiljku. Svaki pri-

merak je veoma uspeo i na original nom papiru. Nuno je da skrenemopanju na neke vane stvari:

a) Pripazite na Orta, jer udno seponaa. Njegova porodica je nestala, a to moe neto da znai, jersmo njegovu enu i dete imali uvidu kao taoce.

b) Vai uspesi, i to to vas visokocenimo kao organizatora, nateralisu nas da vam poaljemo velikusumu. Znajui vanost naina rada,zahtevamo da novac koji dobijetezamenom uopte ne troite. Vadeo od deset otsto je neprikosnoven, ali ostavite ga za uivanje kadsve bude zaboravljeno. Ne dolazi uobzir ulaganje u banke, jer Skot-land Jard ima naina da zaviruje.Novac skrivajte kao ranije.

c) Koristite vie vrsta rasturaa,a naroito krijumare, strance i velike kupce. Banke i trezori ostaju unaoj nadlenosti.

d) Trokove priznajemo kako ihnavodite jer u tome ste ispravni, anadamo se da ete i biti uvek. Uobiajena provera po sistemu posrednika. Novac nam ostavljajte na me-stima 3, 7, 6, 14 i 18. Koristite ih redom kojim elite, i kako vam budepogodno i bezbedno.

Sve ostalo znate. elimo sreu iuspeh! Vai Crveni Krug na belom iBeli Krug na plavom.

Poto proita pismo, Braun gaponovo prelete pogledom, pa poe idrugi put paljivo da ita svaku reenicu i da razmilja o njenom mo

guem znaenju.- Svata! - zakljui glasno, kao

da ga neko slua.

Pismo ga je jo vie zbunilo nejasnim delovima i iframa, pa pomislida bi trebalo da sve odloi, i izaenegde, da ugasi vatru uzbuenja.Ali, kako da ostavi kofere! Tek utom trenutku postade svestan da tonije pravi, ve falsifikovani novac.

Bilo bi razumljivo da ga je ta injenica raalostila. Ali, zaudo, njegovo lice se razvue u osmeh radosti i zadovoljstva.

Frenk Braun je imao pravo kadje za sebe tvrdio da je roeni varalica. Da se domogao pravog novca,moda bi izgubio volju da ivi jer biprevare postale besmislene. Ovako,lani dolari su mu pruali nesluene mogunosti. Prvo je odnoenjem novca, podvalio falsifikato-rima Menjajui lane dolare, preva -rie naivne primaoce. Nanee tetubankama i bogataima, a svakogasa moi e da uiva u novoj prevari. Smekao se, matajui o mukama policije, koja e uzalud gonitinjega, velikog varalicu FrenkaBrauna...Ta i slina razmiljanja podsetie

ga da bi morao znati koliko lanognovca ima u koferima. Odmah sedade na posao. Brojao je novaniceu jednom svenju. Nae da, u svakom ima po pet stotina, to je znailo da je tu pedeset hiljada dolara.U jednom koferu izbroja pedesetsvenjeva, a odmah zatim utvrdi daih je isto toliko i u drugom. Bilo jelako, i bez pisanja, izraunati krajnji iznos.

- Pet miliona! Punih pet milionadolara! - uzviknu, a onda pokriusta rukom priguujui osmeh.

Odmah zatim poe opet da slaenovac u kofere, ali nije obavio nitreinu posla, a naglo oseti slabost ineodoljivu elju za spavanjem. Spustio se u fotelju, i odmah sklopiooi, zaspavi uz gomilu lanognovca.

*Na poetku predstave u Varije

teu Kokpik Klara Luvo je bila uz

6


9/97

buena, jer joj bese saopteno da emorati da nastupi uz Indijca, maioniara Apara anda, jer je njegovaasistentkinja izostala zbog bolesti.Ona odmah otra i nae visokog,tamnoputog maioniara, koji uvarijeteu bese ve vrlo cenjen. On

je odvede u svoju garderobu iustupi joj jedinu fotelju a on se osloni na prostrani pult, na komebehu poredani rekviziti za njegovnastup.

- Ljutite li se to sam zamolio daodrede vas da mi pomaete? upita Indijac.

- Naprotiv... Istina, vi me pomalo zbunjujete - odgovori de-

VOLk%ar?- Ne znam zato, ali u vaoj blizini uvek sam uzbuena...

- A ja sam mislio da smo postaliprijatelji.

- I vie od toga - ree devojka, iporumene.

Indijac uzdahnu i zbunjeno poeda reda svoje rekvizite.

- Priite, da vam pokaem redos-led i nain upotrebe ree zatim,

gledajui u predmete na pultu.Ona prie, ali kao hipnotisana,umesto pultu, prie Aparu andu.Stajala je nekoliko trenutaka prednjim, a usne su joj podrhtavale. Bila

je oita njena spremnost da mu sebaci u naruje. Apar je privue, i njihove usne se spojie u strastven poljubac. Kad malo odmae lice od njenog, Apar apnu:

- Ne smemo to sada, jer vaa

taka poinje za desetak minuta, atreba da vam pokaem u emu sesastoji asistencija.

- Zovite me Klara.- I ja elim to isto, Klara. Za tebe

sam samo Apar.- Da, Apar - potvrdi devojka, i

jo jae se privi uz maioniara.- A sada budimo jaki - ree

Apar. - Odloiemo zagrljaje, i obaviti posao.

- Sluam te - ree devojka istade uz pult, popravljajui svojuplavu kosu.

On joj brzo pokaza kojim redomda mu prua odreene predmete, aonda je upita moe li da improvi-zuje neku vrstu igre, koja ne bi bilanametljiva, ali bi dopunjavala onoto on bude izveo. Klara krenupreko garderobe lakim koracima.

To je ujedno bila igra tela, koje senudilo divljenju gledalaca. Dodirivala je i pomerala predmete napultu, igrajui uz muziku sa magnetofona, koju maioniar bee pustio.

- Izvrsno! Bie to moj najlepinastup - ree Indijac.

Gledala ga je kako nameta beliturban sa velikim kristalnim ukrasom, koji je izgledao kao krupan di

jamant iznad njegovog ela.- A kako ti sa Frenkom? upita je on iznenada.

- Ne znam kako da ga udaljim.Poalila sam ti se ve - odgovoridevojka.

- Ja sam ga uhodio i znam gdese nalaze njegova dva stana. Odmah posle mog programa otii uda ga naem. Hipnozom, u toku dueg razgovora, mogu da postignem

da nikad vie ne poeli da te vidi.Meutim, ti sama mora biti sigurna da nee opet hteti da ti sevrati - objasni Apar and.

- Sigurna sam, kunem ti se, Apa-re! uzviknu devojka.

- Onda je sve u najboljem redu ree and. Imam za tebe jojednu novost.

- Kai, dragi! - uzviknu de

vojka, i opet se nae u njegovomzagrljaju.- I ja putujem s vaom grupom

- odgovori Apar, izmeu dva poljupca.

Ba tada se zau zvono za igraice i igrae, i devojka je morala dapouri ka svojoj garderobi. Brzo jenavukla kostim za igru i istrala saostalim devojkama. Igra je trajalasvega etiri minuta, pa je trebalo

da je zameni muzika taka i nastup pevaa, ali konferansije najaviizmenu u redosledu programa.

7


10/97

Maioniar je nastupao odmah.Zadihana i rumena od igre, KlaraLuvo pouri u garderobu, promenikostim i otra maioniaru.

- Na pozornicu izlazimo zajedno- ree Cand.

- Ranije to nije tako ilo - pri-meti devojka.- elim da iziemo zajedno -

smireno ree and, i Klara poebez otpora.

Umetniki direktor varijetea pokua da ih zaustavi, i da upitakakve su to izmene u programu, aliApar and ga sprei odlunim pokretom ruke, i pouri na pozornicu.Zavesa se otvarala,

U gledalitu svima zastade dah, inekoliko trenutaka bila je grobnatiina, a onda se razlegoe aplauzi iodobravanje.

- ta se dogodilo? - upita KlaraLuvo. ^

- Oni te vide u drugaijemsvetlu, nego to ti vidi sebe - odgovori tiho maioniar.

I zaista, gledalite je lepu devojkuvidelo okruenu blistavom svet-

lou, kakva jo nije bila viena napozornicama. Dve ptice vatrenihboja letele su oko njih, i, s vremenana vreme ostajale u vazduhu, iznadnjihovih ramena.

- Gospoe i pospodo, veerasste, ovih nekoliko minuta, nai gosti. Oseajte se prijatno, i, u znaknaeg prijateljstva, popijmo poau pia. Svako ima u ruci svojeomiljeno pie - govorio je Apar

and.Glasovi iznenaenja zabrujaedvoranom. Svaki posetilac drao jeu ruci au pia koje je najvie vo-leo. Oni koji nisu pili alkohol imalisu limunadu, a neki samo istuvodu, jer samo nju su eleli. Istina,takvih je bilo malo.

Svi su nepoverljivo prinosili nosusvoje ae. Prvo bi pomirisali, aonda oprezno probali pie.

- Samo ispijte, i budite sigurnida je odlino! - doviknu and.Svi osetie potrebu da ga poslu

aju, i ispie.

- ae bacite ovamo, na nasdvoje. Ko nas pogodi dobija poljubac Klare Luvo. Istina, ja ne elimda to ikome uspe - dodade maioniar.

Prava kia aica, aa i krigli

krenu prema pozornici, ali svakistakleni predmet se na jednoj linijipretvarao u iskre, stvarajui neobinu svetleu zavesu. Iza nje su sevideli visoki Indijac i skladna lepo-tica Klara Luvo.

To je podvala! Nije fer! Ja bihje pogodio! - vikao je mladi ovekkoji je sedeo za stolom u drugomredu.

Stolovi su bili tako razmeteni da

svaki gost dobro vidi pozornicu,zbog ega je krug ispred pozornicebio ist. To je bilo pogodno i zbogplesa nakon izvoenja programa.

Svi gledaoci se okrenue, da videoveka koji negoduje.

- Izaite na slobodan prostor iponovite to ste rekli, jer nije se dobro ulo - pozva ga Apar and.

Mukarac poslua, i stade na prostor za igru.

- Ja bih pogodio, ali vi ste, nekim trikom, to onemoguili. Znamda bih pogodio, i smeo bih da poljubim gospoicu ponovi gledalac.

Zar bi to bilo lepo da ovek sdepovima punim aba prie jednoj dami? upita maioniar.

Posetilac varijetea posegnu rukom u dep, ali je naglo povue. Izdepa mu poee da isau male zelene abe, koje odskakutae prema

pozornici, i, jedna za drugom, nesta-doe iza zavesa

Opet podvala! - viknu zbunjeni mukarac, jo uvek dreiruke dalje od svojih depova.

- Nema podvale. Vi imate devojku za stolom - ree and. -Zar nije za vaim stolom jednadivna dama?

Svi se okrenue prema tom stolu,i ugledae lepoticu iz snova, koja je

irila ruke prema onom mukarcu.On je oprezno prilazio svom stolu. Samo hrabro! doviknu mu

and.

8


11/97

- I hou! - odgovori uzbueniovek.

Svi gledaoci su videli lepoticu,koja je ekala u zagrljaj mladog o-veka, ali ona nestade ba kad je onprihvati u naruje. Meutim on juje i dalje video. Bura smeha pratila

je njegove pokrete grljenja i ljubljenja vazduha.- Ne tako naglo! - doviknu Indi-

jac, i arolije nestade.Mukarac se spusti u stolicu,

obeshrabreno se smekajui i briui maramicom oznojeno elo.

- Prijateljstvo i dobro raspoloenje su uspostavljeni, a sada nekoliko naih vetina - ree maioniar, i raskrili skute svetlozelenog

ogrtaa. - Prii, Klara!Ona mu prie, i on je zakloni ogr

taem. Trenutak kasnije and opetrairi skute, i pokaza da je devojkanestala. Kao da se i sam iznenauje,osvrtao se naokolo, pa konano pogleda i iznad sebe.

- O, arobnice, opet i se pretvorila u golubicu. Doi! - pozva dreiispruene ruke, s dlanovima spremnim da neto prihvate.

Kao sneg bela golubica sleti muna dlanove, i on je prinese licu. Tiina u dvorani bila je takva da bi seuo i najmanji um da nije sviralaindijska muzika, i stvarala tajanstvenu atmosferu. and spusti golubicu na grudi, i sakri je platom.Kad ga je opet otvorio, ispod zelenesvile stajala je Klara Luvo.

Prvo se zaue uzvici iznenae

nja, a onda se prolomi orkanaplauza i odobravanja. Oduevljenimaioniar lako podie devojku ibaci je uvis. Ona se polako spustina pod, a on je opet baci. Izgledalo

je kao da je bestelesna, i da se protivi svim zakonima prirode, ukljuu

jui i zemljinu teu.Na pozornici se videlo neobja

njivo udo. Indijac je iz raznih predmeta vadio divne bele zeeve; ispod

njegovog plata izletala su jata arenih ptica, koje su nadletale gledalite i vraale se maioniaru, a de

vojka je igrala stalno obasjana svet-lom koje se menjalo u skladu s njenom igrom. Neko vreme Indijac seodmarao, leei na zamiljenomnaslonjau. Lebdeo je u vazduhu, aoljica s kafom, koja se puila,sama je dola na zamiljeni sto. Ci

gareta je dola odozgo, i polako senamestila meu njegove prste. Pla-miak nepoznatog porekla je doplovio i stajao pred Candom dok je onpripaljivao cigaretu. Plaviasti dimovi su se dizali nad njim, ali pritom su pravili divne, pravilne are.

- Neverovatno! Fantastino! -uli su se uzvici iz gledalita.

Maioniar izvede i zadnjutaku. Poe brzo da raste, sve dok

se ne pretvori u pravog diva. KlaraLuvo sede na njegov dlan, i on ju jepokazivao svima. Iznenada onaskoi na tlo, a and se smanji naprirodnu veliinu, i njih dvoje sepoklonie gledaocima, a onda napu-stie pozornicu.

Gledaoci su dahtali od uzbuenjakoje ih je zahvatilo za vreme maio-niarevog programa.

*Kad se Frenk Braun probudio iotvorio oi, tre se od iznenaenja.U fotelji naspram njega sedeo je visok Indijac i gledao ga svojim tam-nomodrim oima.

- ta?! Otkud vi ovde? - upitaoje Braun.

- Doao sam da razgovaramo, izatekao vas pred gomilom falsifiko-vanih dolara. Proitao sam pismo, i

elim da ujem objanjene - reeApar and.- Nema objanjenja.. Ni ja to ne

shvatam.. Jeste li pozvali policiju? zbunjeno je mucao Braun.

- Nikoga nisam zvao. Policijuete vi pozvati - odgovori maioniar.

- Zato? Nagodiemo se okonovca..

- To je laan i opasan novac.

- Za mene nije opasan.- Ja o vama znam dosta, Braune.

Ne poriem da ste mi simpatini,

9


12/97

iako ne odobravam vae prevare.Pokloni i dobroinstva sirotinji sukap u moru koja nita ne menja.

- Jeste li doli samo zato da mipridikujete o moralu? - prekidega Braun.

- Ne, doao sam zbog Klare Luvo

- odgovori and.- Ne razumem vas.- Bazumeete. Ta devojka je do

bra, i ne sme biti rtva vae nastranosti. Vezana s varalicom koja jednom mora dospeti u zatvor, onagubi mogunost da postane srenai nae bolji ivotni put.

- To je istina.- Obeajte da je neete vie vi

ati.

- Ostaviu je na miru. Ja je volim, ali time je upropatavam. I bezvas sam to odluio, veeras, kadsam napustio njen stan odgovoriBraun ozbiljno i nastavi da priata mu se dalje desilo.

- Mislim da ste naseli smiljenojigri - ree na sve to Apar and.

- Kakvoj igri?! Onaj ovek jeumro. Creva su mu..

- Stvar je nametena. Creva su,

verovatno, bila prava, ali ne njegova, nego od neke ivotinje, kao ikrv na njegovoj koulji i odelu -objasni and.

- Ne verujem! - uzviknu Braun.- Sve je bilo tako oito. Ve i potome to mi je nesrenik dao ovadva kofera..

- Ba po tome zakljuujem da jeto nametena igra. Neko vas zna

kao varalicu, pa vam je predaolane dolare. Pratie vas dok ih nepretvorite u ist, zdrav novac, pa evam ga onda uzeti. Pri tome moeda ode i vaa mudra glava reemaioniar.

- Ne, to nije tako! - odbijao jeBraun. - Tu je pet miliona dolara.Ostavite me da ja njima inim taznam, a ja u vam dati funti uvrednosti jednog miliona dolara.

Prihvatite. ..- Ne! - odgovori odluno maio

niar. - Ako elim da ostavite

Klaru Luvo, ne elim da stradate.Kad ja odem, vi ete pozvati Skot-land Jard i ispriaete istinu osvemu. Kaite i to da ste se kolebali.Vi ete to uiniti, Braune..

Dok je on govorio, Frenk Braunje nekoliko puta odrino odmah

nuo glavom, a onda poe potvrdnoda klima. Prihvatao je sugestijenametnute ogromnom hipnoti-kom snagom.

- O meni ni re! Ne elim da mespomenete policiji - nastavio jeIndijac.

Braun je prihvatao sve bez otpora.

Kad Apar and napusti Braunovstan, ovaj prie telefonu i pozva

Skotland Jard. Rekoe mu da je inspektor Majki Dikson deurni, idadoe mu vezu.

- U mom stanu imam pet miliona falsifikovanih dolara. Doiteda vam ih predam, i da objasnimkako sam ih dobio - ree Braun ikaza svoje ime i adresu.

Sledeih pola sata zurio je u gomilu novanica i matao o tome ta

je sve mogao da uini s tim lanimblagom. Zvono na ulazu ga tre izmisli, i on izie u hodnik. Malo kasnije oko stola sa dolarima stajali suinspektor Majki Dikson, dva unifor-misana policajca i Frenk Braun.

II

- Zar da mi nemamo nita o tomIndijcu! Svi listovi su zabeleili

uda u Varijeteu Kokpik! - vikaoje glavni urednik stojei pred grupom svojih reportera. - Zar i ti,sine Arture! Zar i ti da propustitakvu senzacionalnu linost?

- Nisam nita propustio mirno odgovori reporter Markin.- Poto su svi listovi pisali o tomIndijcu, abiit ad plures, odnosno:pridruimo se veini! Sutra u predati lanak o Aparu Candu.

- A zato bu6 ti? - upita jedanproelavi reporter, - 1mitone vedanas?

10


13/97

- Zato to ti nisi u stanju da touini - odgovori mu Markin.

- A zato nisam u stanuu? - ro-guio se reporter, spreman nasvau.

- Bizikovao bi suvie mnogo, jertaj bi mogao da te pretvori u

maku, a moda mu ne bi uspelo dati posle opet vrati ljudski lik, pa biostao da veno maue po krovovima - objasni Markin.

U reporterskoj sobi odjeknusmeh.

- Dosta je ale! Na posao, momci! - viknu glavni urednik.

- Ostaje li da Markin pie omaioniaru? - upita elavi reporter.

- Da, neka to uini Artur odgovori glavni urednik.- Njemu to i prilii, jer je srodan

maioniarima i opsenarima svihvrsta - zlobno se alio elavi.

Opet se zaori smeh. Glavni urednik dade znak Markinu da ostanedok ostali iziu, a onda ga pozva usvoj biro. Ree mu da sedne u fotelju i da kae ta bi popio.

- Stiem neke tue navike

ree Markin. Zavoleo sam crriukafu forte , ili tursku, a to ganema, sem kod moje Meri.

- I ja kriom pijem crnu kafu izi talijanskog automata. Moja sekretarica ga ima. Dobiemo espresokafu odgovori glavni urednik ipreko interfona narui dve aicedina i dve crne kafe.

Reporter je razmiljao ta li to odnjega eli glavni urednik. Ovako je

postupao samo kad bi ga slao navrlo opasan ili vrlo teak posao.Dok kafe nisu stigle, glavni urednik

je pitao Markina ime se trenutnobavi i kakvi su mu planovi, a tek uzaicu dina i miris kafe poe dapria:

- Ve dugo utimo o neem vrlokrupnom i opasnom. Policija, pa isamo ministarstvo, mole da i daljezatvaramo oi. Meutim, sino sedogodilo neto o emu vie ne moemo da utimo. Otkriveno je petmiliona dolara...

- Falsifikovanih - prekide gaMarkin pitanjem.

- Otkuda zna?- I bez ovog razgovora, ja se

spremam da piem o sve eemotkrivanju falsifikovanog novca.Izvesno je da su falsifikati sve bolji,

esto ih je skoro nemogue otkritidok ne stignu u velike banke sa skupim ureajirpa za identifikaciju -ree Markin.

- Ne shvatam kako uvek namiri-e najveu senzaciju - dodadeglavni urednik. - S obzirom na toda ve razmiljam o tome...

- Ne samo da razmiljam negosam i izuio sve to se zna do sad ootkrivenim falsifikatima, ukljuujui i najvei takav poduhvat, kojisu izveli Hitlerovi falsifikatori -prekide ga Markin.

- Brz si, Arture - ree glavniurednik, tako da nije bilo jasno dali ga na taj nain hvali, ili ga opominje to ga prekida. - Dakle sasluaj me do kraja. Saznao sam da jepoliciji uspelo da zapleni pet miliona falsifikovanih dolara, ali o

okolnostima nita.- Zna li se makar tko vodiistragu?

- Umean je inspektor MajkiDikson, jer je bio deurni, ali neznam da li mu je poverena daljaistraga.

- On je moj poznanik, a moglo bise rei i prijatelj - ree Markin,smekajui se, setivi se tunog lika

inspektora Diksona.- Je li to onaj to uzalud loviLuna, kralja ponoi? - upita glavniurednik.

Markin samo klimnu glavom.Obojica su se smejali. Zakljuie dareporter uzgred vidi i ta je sa timvelikim maioniarem u Kok-piku, ali da mu dugoroni zadatakbude poplava lanog novca.

- Pozvau Diksona, da zajednovidimo maioniara - zakljuiMarkin odlazei.

11


14/97

Izgledalo je da inspektor MajkiDikson jedva gleda. Istina, bio jeumoran posle nonog deurstva uSkotland Jardu i trke do Hajdparka, zbog pet miliona falsifikova-nih dolara, ali mu se na licu javljaoosmeh. Zanet mislima, micao je us

nama kao da sa nekim razgovara, isputao ruku na pokriva, kao daneto nabraja. Njegovo razmiljanje prekide ulazak njegove ranoosedele, ali jo uvek privlane eneHelen. Ona tiho proviri, a on brzozatvori oi.

- Uzalud je, Majki! Videla samda si budan i da razgovara sam sasobom. Ve je jedanaest sati, ivreme je da ustane. Ili misli da uti doneti aj u krevet, pa da mi opetpokvasi arave...

- Ustajem, ustajem! - doviknuinspektor, i mai se za telefonskuslualicu.

- Veza je u holu. Prebaciu je,ako treba - ree Helen.

- Voleo bih da telefoniram, jerne bih iao u biro ako ne moram.

- Milo mi je to e makar da

nas ostati kod kue.- alim, Helen draga... Ne bihiao u biro, ili na jedno drugo me-sto... Neu da govorim o svojim policijskim poslovima, jer obino ihnajmanje shvataju ene ba inspektora i drugih iz nae slube - reeDikson, i lice mu dobi izraz kaopred kijanje.

Helen Dikson pouri, i prekopatelefonsku vezu k spavaoj sobi, a

onda ode u kuhinju. Inspektorprui ruku ka telefonu, i tre je kaoda ga je neto uplailo, jer telefonzazvoni ba u tom trenutku. On uzdahnu, i opet prui ruku. Uze slualicu i javi se sa: Da molim.

- Ovde novinar Artur Markin- uo se veseli glas. - Jesi li Majkiti to?

- A ko bi drugi bio u mom krevetu? - upita inspektor?

- Ne znam - alio se Markin.- Mogla je da bude i gospoa Helen.

y - Sta e ona u mom krevetu? - pokua da se i inspektor naali.

- Nadam se da te nisam probudio.

- Nisi me probudio, ali si me na-terao da se pokrenem. Sino sambio deurni...

- A kakav plan ima za veeras?- to se to tebe tie, mladiu?- eljan sam drutva.- Zar smo mi drutvo?- Jesmo prijatelji.- Nisam siguran. Ti si vie prija

telj Sikertu.- Zar ga jo uvek goni?- Ni to te se ne tie! Lepo kai

ta eli, jer me sigurno nisi zvao

bez neke zadnje namere.- Nije zadnja - smejui se reereporter. - Jednostavno, smatramda ima razloga da se vidimo, jerbilo bi to od obostrane koristi.

- Misli za sebe i svoj list. To jeobostrano ?

- Ne, dragi Majki, ne! Kad kaemobostrana korist, to znai dobro nesamo za mene nego i za tebe.Ovoga puta vie za tebe, jer sazna-

e neto vano o onih pet milionafalsifikova...- ut! prekide ga inspektor

Dikson. - To je dravna tajna, prokleti, zloguki itau tajnih misli! Nire vie o tome. A nai u nain dana odgovarajuem mestu propevakao slavuj.

- Sasluaj me, Majk. Pozivamtebe i Helen da veeras posetimovarijete Kokpik. Tamo je neki

izvrstan Indijac, o kome elim dapiem. To je moj deo koristi. A tvojbi bio to bih ti ja rekao poneto ofal... ovaj, nekim tebi vrlo zanimljivim novostima - izloi Markin.

- Opet neto smera... Ako sepokae da me opet zamlauje,onda se dri. Nee ti pomoi ni samLun, kralj ponoi! Zbilja, via li togmomka?

- Nestao je kao da nikad nijepostojao - odgovori reporter Artur Markin. - Meutim, ne odbi

jam da razgovaramo i o njemu.

12


15/97

Dakle, veeras pred varijeteomKokpik . Naravno, karte nabavljam i plaam ja, kako je i red.

- Pa, uini bar neto kako jered! Prihvatam, jer tako u imatidve koristi.

- Koja je druga?

- Izveu Helen, pa u najmanjemesec dana moi da joj to podmeem pod nos kad pokua da se alikako je ena jednog inspektora osuena na samovanje i monotoniju,dok on ide iz avanture u avanturu.Dakle, do vienja kod Kokpika -zakljui inspektor i spusti slualicu.

*

- Imamo i mi svoje arolije. Pa,neka, bie vam jo milije pevu-ila je Klara Luvo spremajui svojusobicu, jer je oekivala posetu, kojojse radovala.

Tog popodneva trebalo je da jojdoe Apar and, jer je eleo da porazgovaraju o novom programu.Ona je predloila da to bude u njenom stanu. Rekla je da je stan vienego skroman, pa ak bedan, ali

slavni maioniar moe da ga pretvori u blistavi dvorac! and je prihvatio, tvrdei da ni sam nije odrastao u palati, niti je i sada ima.

ekajui ga Klara je popravljalaizgled sobice, pa je bila zadovoljnautiskom koji stvaraju red, istoa itri vaze sveeg cvea. Nae se predogledalom, i pripreti svome liku:

- Da vi nemate kakve zadnjenamere, gospoice Klara? To toradite sada, i to ste promenili ar-ave na krevetu vrlo je sumnjivo!

Posle toga pogleda na sat, i uzdahnu. Jo dva sata je ostajalo dodolaska Apara anda. Da nekakoprekrati vreme, isprobavala je koja

joj odea najbolje pristaje u stanu.Na golo telo obue svilenu haljinicui sede tako da se vidi u ogledalu.Svila joj skliznu s desnog ramena, i

otkri lepotu njenih grudi, ali ogledalo pokaza da svila klizi i sa njenih bedara, otkrivajui vie nego bi

se ona usudila da prui pogledu gosta koji prvi put dolazi.

- Suvie smelo, ak i razvratno!- uzviknu, podiui svoj negovanikaiprst.

Posle toga obue plavu haljinu odtankog somota, sa zlatnim vezom

na grudima i po donjem rubu. Stavizlatnu ogrlicu i prepravi frizuru.- Romantino, ali suvie strogo

- zakljui, i skide haljinu.Obue zatim vunenu bluzicu i

kratku suknju i potsmehnu se svomliku u ogledalu:

- Suvie providan izazov, devoj-ko!

Opet se nae bez odee, paisproba kupai kostim, i s odobra

vanjem klimnu, ali glasno ree:- Ko je to video da se gost doekuje u kupaem kostimu?!

Obue ipkani deo odee koji jemogao da bude haljina, ako seispred njega navue naroiti ve,izazovna spavaica, ako se ostavitako na golom telu, ili da odigraulogu vea sa prikladnom haljinom.Ipak, nije bila zadovoljna i ponovose svue. Pomalo zamorena presvlaenjem, izvali se na krevet, prekriven skupim pokrivaem od pravogkrzna, opivenog ruiastom svilom. To je bio najdragoceniji predmet koji je imala, a bio je poklon od

jednog oboavaoca. Ona pusti da jetamno smee krzno miluje po telu, iugleda svoj lik u ogledalu.

- Najlepa si bez iega na sebi!- zakljui, i ustade da razmilja osebi o ivotu.

Tek desetak minuta pre dolaskagosta ustade, brzo obue najboljive koji je imala, crne pantalone ibelu svilenu bluzu produenomkragnom, iji su se krajevi pretvarali u trake, vezane na grudima.Namirisa prste i proe njima ispodkose, na vratu i oko slepoonica.

- Ba si rafinirana - ree samoj sebi, i odmah zatim se trenutak

ukoi, jer je ula zvono na vratima.Oseti laku jezu, iako je u stanu

bilo vrlo toplo, jer su bile nastupile

13


16/97

vruine, mada je bio tek kraj juna.Nije mogla da sakrije uzbuenja, iruke su joj drhtale dok je otvarala.Indijac ue s ogromnim buketomrua.

- Kod nas u Indiji govor cvea jedrugaiji nego u Evropi - ree

Apar and, i uze devojku pod ruku.Bio je obuen u lako, veoma elegantno letnje odelo, sive boje. Belakoulja i bronzana boja koe, briljivo oeljana tamno smea kosa,na slepoonicama rano posrebrena, visoko i snano, ali vitkotelo, tamno modre oi i sigurni pokreti uinili su da devojku obuzmenekakav neobjanjiv oseaj slatkestrepnje, elje i straha. Malo je nedo

stajalo pa da Klara Luvo izgubisvaku sigurnost.- Lepo je kod tebe, Klara - ree

maioniar. Smem li da pogledam i drugu sobu, i da saznam gdedri pie, jer moda u morati daga posluim.

On u tom trenutku uze njenunenu i negovanu ruku, pa je prinese usnama, i neno je poljubi Kla-rina zbunjenost i nesigurnost nesta-doe kao arolijom odnete. Onaoseti da bi posluala sve to onkae, jer bi bila sigurna da je to najbolje.

Dok mu je pokazivala stani, priala je o svojim pripremama, oneodlunosti kako da ga doeka.Nije skrila ni to da je razmiljalakako da postigne najbolji izgled.

- Znam u kom si trenutku bilanajlepa - ree and tiho.

Ona porumene.Dolazei, Apard and je sebe

uveravao da je pravi razlog posetedevojci sasvim praktipe prirode.Ve i sama potreba da utvrdi razlog dolaska otkrivala je spontanuelju da bude sa Klarom. A sada, gledajui je rumenu i ustreptalu, osetisnagu trenutka, i prie joj blie.Kao u snu, bez razmiljanja i odlui

vanja, bez ijedne rei, sporim i ne-tnim pokretima, njih dvoje senaoe u zagrljaju. Nije bilo strast

14

venih trzaja, udnih poljubaca nistiskanja. Nekakvim mekim pokretima, lebdei u oblaku uivanja, bes-telesno laki, osetljivi i na nepri-metni pokret jedno od njih dvoje,kao da su oseali svaku elju koja

je u njima nicala i rascvetavala se

kao cvet iz pupoljka na ubrzanomfilmskom prikazu. Naoe se zagrljeni na mekom krznenom pokrivau.

*

Sedei kasnije u fotelji naspramIndijca, devojka je razmiljala nisuli ona tri sata u njegovom zagrljajubili samo jo jedna njegova arob-njaka vetina.

- Koliko ti je godina, Apare? -upita ona.

- Trideset - odgovori and- Ima li?... Jesi li oenjen? Ima

li porodicu? - pitala je osetivi dase zbunila, zbog elje da to presazna koliko je samo njen.

- Nemam nikoga svog na ovomsvetu, ako je re o krvnom srodstvu.I prijatelja imam vrlo malo... I ni

sam oenjen - odgovori on, asenka tuge mu pree licem, ali jebrzo odagna osmeh.

- Priaj mi o sebi - ree ona,sada mnogo slobodnije.

- Ostaviemo to za drugi put -ree on milujui joj ruku. - Sadatreba da se dogovorimo o veeranjem programu. Imamo novog partnera u programu.

- Zar je potreban jo neko? Da. li

se vratila tvoja asistentkinja? -upita devojka. ne skrivajui nezadovoljstvo.

- Ne, ona se vie nee vraati,jer se udaje. Dobila je poklon od varijetea, emu smo i nas dvoje dopri-neli - odgovori and. - Na budui partner je Dems Taker, pes-nik koji nije umeo da ivi od pes-nitva. Vrlo je duhovit ovek, i divan prijatelj, ali nesrean.

- Mislim da je to zadnje pravirazlog to ga uzima pod svoje okrilje - ree devojka.


17/97

- On je dobar ovek - ponoviand kao da pita zar to nije sasvimdovoljan razlog.

- I ti si dobar ovek - osmehnumu se^Kl&ra Luvo.

On joj uzvrati toplim pogledom, i

poe da govori o programu. Pokazajoj fotografije pozornice i potrebnih predmeta. Strpljivo je objanjavao ta ona treba da radi u kom trenutku, i traio je da ona ponoviplan. Bio je zadovoljan to ona imadar da zapamti sve im joj se jednom kae. Traio je da izvede nekepokrete, i bio je oduevljen njenimsposobnostima.

- Ti nisi samo lepa - ree joj na

kraju.- Kai do kraja - traila jeKlara Luvo, i enjivo ga gledala.

- Jo si i pametna.- Nisi sve rekao.- Ima duha, osea ivot, i ume

da voli.- I ta jo?On joj pripreti prstom, zagrli je,

apnu joj da moraju u varijete, azapoeli su razgovor koji odvodi u

drugom pravcu.Ona je toga trenutka elela danikada ne prestane zagrljaj tog o-veka

- Srena sam s tobom, ande, aznam te tek tako kratko vreme -apnu ona.

Imali su snage da se ponu spremati, i zajedno pourie napolje

*Reporter Artur Markin i inspek

tor Skotland Jarda Majki Diksonimali su sto uz sam krug za igru,pred pozornicom. Dva mosta, kojisu vezivali pozornicu s dvoranom,uokviravala su sputeni prostor zaorkestar, na kome su muziari bilizaklonjeni od pogleda publike, kad

je to bilo potrebno. Sputeni pod za

orkestar mogao je da se podigne iizravna sa dvoranom.- Sva mesta su rasprodata -

ree Markin.

- Mnogi rado gledaju dobar vari-jetetski program - ree gospoaDikson.

- Artur misli da je guva zbogIndijca - ree inspektor.

- Do njegovog dolaska varijeteje jedva ivotario, pa se trupa spremala da pokua s druge straneokeana - potvrdi reporter.

Program jo ne bee poeo kadinspektor Dikson dobi izraz licakao da e poeti da kija. Gledao jepreko desnog ramena prema treem redu stolova, oko kojih su kel-neri urili da poslue pie pre negoto pone program:

- ta gleda, Majki? - upitala jeHelen Dikson svog mua.

- Vidim meu posetiocima o-veka koji ne bi trebalo da budeovde, ili bi i moji ljudi morali biti ublizini - odgovori inspektor.

Novinarska radoznalost pokrenureportera, i on odlui da blefira?

- To je onaj s falsifikovanim dolarima, zar ne? - upita kao da odgovor prirodno mora biti samopotvrdan.

Inspektor ga pogleda razrogae-nim oima.- Kako ti to?... Otkud zna?!...

Pa to je da ovek iskoi iz sopst-vene koe! - isprekidano, i gueise od ljutnje i iznenaenja, odvratiinspektor.

- Moda bi i mogao da iskoi,ali kako da je opet navue alilase njegova ena.

- Helen, molim te! - upozori je

Majki Dikson. - Pusti me daovog... rekao bih neku runu reda niste vas dve ovde...

- Zaboga, Majki, kako moetako s divnim mladim prijateljem, i

jo u prisustvu njegove draesnemlade ene? - uzvrati Helen.

- Iskoiu iz...- Samo ne iz koe, dragi, jer to

ne ide opet se alila Helen.Dikson odmahnu rukom, u znak

da ne vredi razgovarati sa enom onekim stvarima, a naroito ne uovakvoj prilici, pa se naze ka Mar-kinu.

15


18/97

Govori, mladiu, otkud zna zafalsifikovani novac! Kunem se dae vrlo ravo proi ako... - apu-tao je, osvrui se, da vidi moe liko da uje stranu tajnu, i spremanda zaepi usta reporteru ako poneda govori glasno.

itanje misli... Prosto itamda si trenutno zabrinut to onaj o-vek nije pod nadzorom tvojih ljudi odgovori reporter.

Naravno, falsifikatori modajedva ekaju priliku da ga zgrabe, atakav svedok je ipak dragocen -ree inspektor.

Ve je bio toliko uzbuen da nijerazmiljao o mogunosti da gamladi prijatelj blefira.

Zar brine o tom varalici? -upita Markin, elei da time izazove inspektora da mu kae netovie o nepoznatom oveku.

Zar i ti zna Frenka Brauna? zaueno ree Dikson.

Ko ne bi znao tog sitnog... -zausti reporter.

On sitan? Ne, mladiu! Najvei! Najvei meu mudracima i ve-

tacima prevare. Uz to je Braunsklon i podvalama radi ale i zadovoljstva - priao je inspektorMajki Dikson.

Tek sada i reporter shvati da jere o oveku o kome su kruile anegdote Londonom. Prialo se da jeumesto ministra spoljnih poslovadoekao neku princezu, vodio je naprijem kod kraljice, i pokrenuo desetak gozbi i prijema u njenu ast.

Ponovio je skoro sve prevare parikog Fantoma, Urbana de Blan-sara, ali s tom razlikom to je biobolji, i to nikada nije uhvaen uprevarama. Jedno vreme je, s dvaprijatelja, varao na kartama. No, navreme je raspustio grupu, i svojepomagae tako uplaio da su nestali ne samo iz Londona nego i izEvrope. Pojavljivao se u ulogama, iuniformi, generala i admirala, i po-

seivao kasarne i ratne brodove,gde je bio goen i okruen poniz-nou. Kao ambasador, as jedne, a

as druge zemlje, izvrio je desetakprevara, od kojih su mnoge zatakane zbog meunarodnih obavezavlade. Nadmaio je Loua Stenlija,poznatog i kao Dulijan epard,kralj varalica. Prialo se da jeStenli izjavio da ne vredi biti vara

lica kad postoji jedan Frenk Braun.A taj Stenli umalo da jednom Amerikancu proda ogrmnu, i u svetuslavnu londonsku dvoranu AlbertHol.

- Je li istina da je Braun prodaostari ratni brod, kao to je to u Italiji uinio Anelo Nidoli? - upitaMarkin.

- Veruje se da je to bio on, u unita rni admirala, ali niko nije mogao

da mu to dokae. Imao je dobro pripremljen alibi - odgovori Dikscmbezvoljno.

Bio je uznemiren, i stalno se osvrtao, ali muziki znak za poetakvarijetskog programa i podizanjeprednje zavese privue za trenutaknjegovu panju. Sve tla u dvorani sepogasie i ostadoe samo ona tosa skrivenih mesta daju tek toliko

svetla da gledaoci mogu da uzmupie u trenucima uzbuenja.

Najavljiva programa odmahpoe da govori kako gledaoce oekuje prijatno iznenaenje, jerslavni maioniar Apar and veeras pokazuje nove, neviene ve-tine. Zatim najavi igraice, koje estvoriti raspoloenje i oduevljenje, koje je tako potrebno svakomoveku.

Igraice, njih etrnaest, nisu bileslabije od onih u parikom FoliBereu, ili Mulen Ruu. Bile su,istina, manje razgoliene, ali zatoljupkije.

- Sad znam zato je Braun ovde- apnu Dikson reporteru. - Tuigra njegova devojka, FrancuskinjaKlara Luvo. To je srednja od ove trinajblie.

- Veoma je lepa - apnu Markin.

- ula sam te - munu ga Meri.

16


19/97

- I ne usuuj se da je odredi zartvu svojih reporterskih vratolomija.

- Nemam ni slinu elju -apnu Artur Markin srnej ui se ineprimetno poljubi enu. - Houda piem samo o Indijcu i zato u

pokuati da prodrem do njegaposle njegove take.- Ali, ne svraaj kod igraica! -

alila se Meri Markin.Uskoro najavie najveeg ivog

maioniara anda. On na pozornicu izie prvi, za njim Klara Luvo,na kraju kratko oiani Dems Ta-ker, koji svojim zauenim izrazomlica izazva smeh.

- Smejte se meni, a ne njima, jer

to je opasno - ree Taker ozbiljnim glasom, ali njegova grimasaizazva jo vie smeha.

- Pa, tebi se i smejemo - dovi-knu neko iz gledalita.

Nije se znalo kome je frenetiniaplauz bio namenjen. Da li tom po-setiocu odgovaraju na alu novoglana andove grupe, ili pozdravljaju samog maioniara. Jo se glasovi odobravanja i pljeskanje nebehu stiali, a inspektor Diksonpoe da kija, i da se uzbueno pokree. Izmeu dva kijanja uzviknu:

- Pa to je on... Na asnu re, on!- Koga si, ovee, sad ugledao?

- upita Helen, i pokua rukom dasmiri svog mua.

- On je, eno. Do avola, samDonald Sikert!... Razume li ti tato znai - odgovori inspektor Dik

son, osvrui se da vidi kako bi iziao.

Artur Markin bee uo svakure, pa i sam bolje zagleda tamnoputog Indijca s velikim belim turbanom na glavi. Bio je iznenaen istinom. Da bio je to Donald Sikert,slavni avanturista Lun, kralj ponoi. Markin se udio to taj o-vek, koji je bio zanet naunim radom i pronalazatvom nastupa uobinom varijeteu, kao maioniar.Markin se seti Lunove zmije, kojamoda i ne postoji ali koja se pojav

ljuje iz njegovog rukava. Seti seabe i mia u svom depu, i nehotino opipa odeu.

- Majki, nee valjda da pravineprilike?! ree tiho novinar, vi-dei da inspektor ustaje i pokuava

e.

edite tamo, i molimo malomira! - viknu neko iz senke izanjih.

Dikson se spusti na stolicu.- Moda je to sluajna slinost

- ree Helen Dikson. - Poredtoga, i sam si priao da se ne znapravi Lunov izgled.

- Vidim... oseam da je to on -apnu uzbueni Dikson, i kihnu.

Drao je maramicu na licu, i suz

nih oiju zurio u maioniara.- Smiri se... opusti se, dragi -ree Helen Dikson, i paljivo po-meri stolicu blie ka svom muu.

Uze ga pod ruku i ostade tako priljubljena uz svog mua, kao da seplai da on ne pobegne.

Maioniar je drao u ruci tankitap od crnog, lakiranog drveta, sasrebrnom drkom u obliku zmijskeglave. Mahao je njime ekajui da

amor prestane. tap se savi, pretvori se u ivu zmiju i savi se oko njegove ruke, a onda nestade na njegovim grudima. Malo kasnije zmijamu izae iz levog rukava i pogledaprema publici. Njene hladne oiblesnue pod svetlom, dok je palacala jezikom i pokazivala dva svojazuba. A onda se zmija opet pretvoriu tap.

ue se uzvici olakanja.- ta si ono rekao da ja treba da

uradim? - upita Dems Taker.- Nisam ja nita rekao. Ti si

predloio da ispria neku alu -odgovori Lun.

- O, jeste... Ali, eto suvo grlo, pa isve ovo... Kad bih makar mogao dadobijem jednu aicu tuno jegovorio Taker.

Njegove oi su zasvetlele od po

misli na pie.- Viski? - upita maioniar.- Bilo ta - odgovori Taker s

nadom.

17


20/97

Apar and privue rukom iz dubine pozornice bocu mleka, koja jesama u vazduhu pravila pokrete,kao da neko uri s njom u ruci.

- Ne mleko! To nisam okusio vedvadeset godina - branio se Taker,pruajui obe ruke u odbranu od

boce, koja se zaustavi pred njim.- Pa kai ta eli - ree Indi-

iac- Zna ti, ali kazau... Viski,

makar i bez leda i sode odgovoriDems Taker.

- Ima ga pred sobom, na sto-iu - ree maioniar.

Taker oduevljeno pogleda mestogde je trebalo da bude stoi. I video ga je mada tamo stvarno ni

ega nije bilo. Gledaoci takoe nisunita videli, ali Taker je pravio pokrete kao da sipa sebi pie, dodajesodu i stavlja led. Otpi iz ae, i, zadovoljno drei ruku, kao da uvada mu se ne prospe ostatak drago-cene tenosti, poe da pria:

- Onaj ko eli da svoje misliutopi u piu, u velikoj je zabludi. Imisli umeju da plivaju. Zato ja poastim viskijem i svoje misli...

Dok je govorio, iza njega su plovili oblaii, usred kojih su se videliprizori ljudi ena i ptica. Ljudi iene su poinjali da tucaju od piai da se pijano teturaju, a ptice supadale i, leei na leima, batrgalenoicama.

Posle je Dems Taker priao datreba pouriti u prirodu i jesti natravi, dok trava ne pone da jedenas. Tu Preverovu misao maioniar je ilustrovao slikom veselogpiknika na kome ogromne travkenametaju prostirku umesto jela,pripremaju ljude, koji zbunjeno gledaju ta se dogaa.

Dok je Taker priao alu o lekarukoji je pacijentkinji rekao da mu senjen izgled ne svia, na ta je onarekla da ni lekar nije ba neki lepo-tan, publika je videla smenog le-kara i smean lik devojke koju onpregleda. Sve to Taker nije video,pa se udio takvom uzbuenju publike i odjeku svojih rei.

Posle veselog dela programa sTakerom, nastupali su samo KlaraLuvo i Apar and. Ono to su pose-tioci varijetea videli te veeri preva-zilazilo je svako oekivanje. Indijaci lepa Francuskinja polili su se nekom tenou, i and je kresnuo

upalj,a. Tenost je planula. uli suse krici iz gledalita. ene su pokrivale oi, da ne vide ive buktinje napozornici. Uniformisani vatrogascis aparatima za gaenje poara sta

jali su iza maioniara, na sceni.Kad je plamen dogoreo, devojka jelegla u dugi koveg, i and ju je pre-testerisao. Iz gledalita su sadadoprli krici, a dve ene su pale unesvest kad je elektrina krunatestera zasekla sanduk. Do tog trenutka Indijac je izveo ono to su izvodili Torini, Horas Goldin, DavidBamberg i njegov sin Riard, i nekidrugi slavni iluzionisti i fakiri. Ali,taka se produavala. and je otvorio sanduk i pokazao dve smanjene devojke, likom istovetne sapreseenom rtvom. Pozvao ih jeda stanu izvan sanduka, i naredio

im da izrastu. Sada su dve devojke,jedna za drugom, ulazile u sanduk.Elektrina testera ih je presecala ietiri istovetne lepotice smeile suse, stojei iza sanduka, koje je maioniar presekao, i na pozornicuje iskoilo osam devo jaka. Preseca-nje je zavreno kad ih je bilo esnaest. Tada su ostaci preseenih sanduka odneti, a lepotice su igraleistonjaki ples, izvanredno veto.

Da se ne bi mislilo da to igra samojedna i da je umnoena veto postavljenim ogledalima, igrale su povremeno svaka drugaije.

Posle svega and im je podeliotanke konope, koje su one pokretima ruke naterale da pou u vis,nestajui na nebu pozornice. Svihesnaest igraica drale su krajevekonopca u rukama, a onda su seuspuzale iz njih i nestale. Odmahzatim spustila se na pozornicusamo Klara Luvo.

Gledalite je odahnulo.

18


21/97

- On zna zato ivi! Od jednemoe da napravi esnaest - doviknuo je neko od posetilaca.

- A zamisli da uesnaestostruitvoju tatu - odgovorio je nekidrugi od posetilaca.

Smeh se zaorio gledalitem. Tada

je and sam izveo nekoliko taaka,od kojih se kosa dizala na glavi. Probadao se sabljom, putao da nanjega padne ogroman betonskiblok, i da se razbije. Gledaoci su dolazili da opipaju ostatke betona,probajui njihovu teinu. Bili supravi. Betonski blok je bio dvostruko tei od onog koji je doekivao slavni fakir Ivon ivo.

- Sve je to hipnoza! Nemogue je

da u svemu tome ima ta stvarno!Varalica! galamio je jedan pripiti posetilac iz drugog reda stolova.

and ga dva puta opomenu dabude strpljiv i da ne smeta ostalimgledaocima, ali pijanac je opet vikao.

- Doite odmah ovamo! - pozvaga ijutitim glasom Apar and

Posetilac se osvrtao, kao da oekuje neki napad, a onda ode prekolevog mosta na pozornicu. .

- Zinite, i isplazite jezik! - naredi mu and.

Jadnik je gledao unezvereno odstraha, ali poslua. and uze no, i,iznenadnim pokretom odsee itav

jezik rtve, kojoj zatim dade u rukeposluavnik.

- Proetajte, i pokaite ga gledao

cima! - naredi Cand.Gledalite je bilo sleeno. Nekoliko ena i mukaraca behu se ones-vestili prosuvi pie sa stola. oveksa svojim odseenim jezikom naposluavniku iao je oko stolova,pokuavajui da pokaife svoj odse-eni jezik, ali svi su ga gonili dalje, iskrivali oi. Poneko je eleo da dobro vidi odseeni jezik, i kome je touspelo zakleo bi se da je to bila

strana stvarnost. Jadnik je vrstostezao okrvavljene usne. Oterali suga na pozornicu, i maioniar mu

je vratio jezik. Oteturao se za svojsto, i vie nije prozborio ni re.

- A sada da se malo razveselimo- ree and, i na pozornicu ponovo stie pesnik Dems Taker.

On je u izvesnim stihovima, priao o onom to e maioniar izve

sti, i o tome ko je prvi izvodio.Na pozornicu iznesoe veliku staklenu i prozirnu bocu. and je ot-epi, i iz nje poe prvo da izlazi ruiasti dim, koji se ubrzo pretvori uduha, s cilinerom na glavi, koji na

javi male trikove svog gospodarai opet se uvue u bocu. and uzepil karata i izvede s njim ono to

jo nikad nije bilo vieno. Udario bizvrku pilu karata i one bi se raze

tele na sve strane, i, odbijajui se odpredmeta, vratile se opet u lepoureen pil. Na elje gledalaca, kojibi brzo traili neku odreenu kartu,and bi munjevito listao pil i izbacivao ba traene karte. Na kraju jezatraio da mu dobrovoljci daju po

jednu novanicu od funte, pa im jevratio novanicu od deset funti.

- Sada ste malo bogatiji, ali bo

gatstvo nije veno, a najee je suvie kratkog veka - rekao je os-mehnuvi se onim svojim udnimosmehom koji ga je inio ne samoprivlanim nego i vrlo dragim ove-kom.

Gledaoci su razgledali novanice,stavljali ih u novanike ili u depove, pa ih opet gledali. Bile su to

jo uvek desetice.- Prave su... Dobar nain re

klame - ree neko.and je izvodio igru levitacije,odnosno lebdenja uprkos sile tee.Prvo je postavio svoj tap u vodoravan poloaj, na visini od pet stopaod poda, izmakao se, i ostavio ga datako lebdi. Zatim je uzeo bakarnuloptu, prenika dvadeset ina, pokrio je maramom od bele svile, idrao je na pet stopa visine. Kad jeskinuo maramu, lopta je ostala da

lebdi. Svaki ljubitelj iluzionizmaznao je da tu taku izvodi jedino iz-vesni Elio de Grandi, koji nastupa

19


22/97

pod imenom maioniara Aleksan-dera, i da ju je sredinom prologveka izvodio Bartolomeo Bosko.

Redale su se male vetine, odkojih je zastajao dah. Zatim andopet ukljui Demsa Takera, premakome je slao velike mehure sapu

nice u kojima su se lepo videle aes viskijem. Pie se pokretalo, a Ta-ker je morao vrlo paljivo da setrudi da mu mehur sedne nadlan. Onda bi mu ostala i aa pia.Ako je bio nespretan, mehur biprsnuo, i aa bi nestala. Uzgred jeCand dodirom arobnog* tapamenjao odeu na Klari Luvo. as jebila u kratkoj haljinici, as u platnenim pantalonama, ve u sledeemtrenutku kretala se u krinolini izsrednjeg veka. Menjao se nakit nanjoj, bila bi svaki put drugaije oeljana, u skladu sa odeom.

- Moe li jednom i bez odee! -upitao je jedan veseli mladi.

- Ako ona dozvoli - odgovoriand.

- Ako svi u gledalitu dignu rukeu znak da to ele - odgovorila je

Klara Luvo.U ruci joj se nae ruiasta marama, jo pre nego to se sve rukeposetilaca digoe. Odmah zatimona je bila sasvim bez odee, i le-pota njenog tela izazva glasove divljenja. Ali, odmah se devojka pokrimaramom, koja je omoguavala dase i dalje naziru konture njenogtela. and je sledeim dodiromtapa obue u suknjicu i triko bale

rine, i ukrasi je crnim perjem, zaigru Crnog labuda.Ona zavri igru izmeu anda i

Takera. Oni je prihvatie, i drali suje podignutu dok su se klanjali publici.

Kad oni odoe, najavljiva pokua da umiri publiku, koja je traila da maioniar nastavi. Konano ih je privoleo da razmisle otome da i on treba da se odmori.

Gosti varijetea poee da razgovaraju, piju i igraju uz muziku, nadajui se da e tokom veeri opet

videti neobinog maioniara i do-iveti jo neko'uzbuenje.

III

Apar and i Dems Taker otpra-tie Klaru Luvo do enske garde

robe, pa pourie u sobu odreenusamo za slavnog maioniara.and se spusti u fotelju, slomljen odumora. Nain na koji je on izvodiosvoje vetine zahtevao je ogromnuenergiju i koncentraciju.

- Ne mogu da se pomirim s timda sam popio onoliko odlinog viskija, a u glavi mi je sasvim isto -ree Taker.

- to ti to smeta? osmehnu se

and.- Ali, ja volim alkohol...- Pa, zar nisi veeras dosta pio?- Jesam, ali... udno je to, i pro

sto me plai. Oseam se kao ovekkoji je bio edan vode, pa se tolikonapio da vie ne moe ni da jeokusi. Tako ja sada oseam da samse napio viskija, i ne elim ga vie.

- Pa, ta te plai?- Ne znam... Valjda to to bi bilo

strano da vie ne elim viski nitikoje drugo pie... A da ti to svojommagijom ne pokuava da od menestvori antialkoholiara? - govorio je Taker.

- Umoran sam, Demse. Oko viskija srediemo sve drugom prilikom ree maioniar i sklopioi.

Ali, jedva da je imao minut mira,a vrata se otvorie, i varijetetskimomak najavi posetu izvesnog gospodina Adamsa i gospoe Beket.

- Ne mogu da primim nikoga -ree Apar Cand. - Kaite da samvrlo umoran i da u ih primiti sutra kad god ele.

- Ali gospodine ande, ja samprimio napojnicu od deset funti.Kako da ih sada oteram? - iskreno ree momak.

- Onda neka uu, ali samo napet minuta - prihvati and jakeargumente varijetetskog momka,koji se oduevljeno zahvali.

20


23/97

Kad on otvori vrata, i Dems Ta-ker izie, mahnuvi andu u znakpozdrava.

- uemo e sutra - ree stavljajui na glavu areni kaket.

- Ja u pozvati tebe - klimnuand glavom.

Vrata se zatvorie i meioniarsklopi oi, i ostade tako dok se opetne otvorie. Uoe mukarac i enau veernjoj skupoj odei. On 'sepredstavi kao Patrik Adams, i ondadami predstavi anda. andu kazada se ona zove Sandra Benet.

- Na momak je to ime izgovorio drugaije - osmehnu joj seIndijac. - emu da zahvalim zasreu to sam vas upoznao, gospoo Benet? I vas, gospodineAdamse?...

- Oduevili ste nas veeras -odgovori ena.

- I elimo da postanemo vai prijatelji, a imaemo i vrlo zanimljiveposlovne predloge - dodade PatrikAdams.

On u istom trenutku izvadi svojuposetnicu i stavi je pred maioni

ara.- Bila bih nesrena ako odbijete- ree Sandra Benet.

Ona i Adams su jo uvek stajali.and ih ponudi da sednu, ali njihdvoje pokazae razumevanje za njegovu potrebu da se odmori, i gospoa Benet pokaza i dugu, dobroizvajanu nogu, kojom iskorai ustranu, tako da joj se razrez duge

crne haljine otvori od kuka do cipele. Lako otvorenih usta, sanjala-kim pogledom pratila je maioniara, ne skrivajui da time mnogoobeava. A bila je lepa, i zraila jeizazovnom tajanstvenou.

- Javiu se - ree Indijac stavljajui posetnicu u dep.

- Sigurno? - upita ena s moleivim osmehom na licu.

- Ve sutra - odgovori maioniar. - Dajem re!Kad njih dvoje izioe, opet ue

onaj momak.

- Vie nikoga ne mogu da primim. Ve se svlaim - ree and, izaista poe da skida ogrta odsvetlo-zelene svile.

- Ovaj mi nije dao nita, ali kaeda ete ga sigurno primiti - reemomak, i pred anda stavi poset

nicu.On je uze i proita.- Moram te

videti! Artur Markin, reporter.- Moram... Pusti ga unutra -

zakljui and i prie vratima.Kad reporter ue, maioniar

okrenu klju u bravi i povede gostaka stoiu i fotelji.

- Izvolite, gospodine Markinu- ree and, stojei pomalo hladan i bez osmeha.

- Uzalud je, Donalde. Poznaosam te odmah, ali, prepoznao te je iinspektor Dikson, koga Meri i gospoa Helen jedva zadravaju dane napravi kakvu glupost reereporter i prui ruku.

and se osmehnu i prihvati rukusvog prijatelja.

- Mislio sam da je dovoljno tosam stvarno promenio boju koe,

upotrebom niacinamida, i obukaoindijsko odelo - ree tobonjiApar and.

- Nisam oekivao da u liku veslavnog maioniara naem joslavnijeg naunika Donalda Si-kerta - ree reporter.

- Moda ti je teko da razume.Hteo sam da omoguim sebi putovanje svetom. Polako bih preuzeo celuvarijetetsku trupu. Ona se ve spre

mala na ugovoreno gostovanje uSjedinjenim Dravama, pa sam jojse zato pridruio - ree Sikert.odnosno Lun, kralj ponoi.

- Nije li toj elji za putovanjimadoprinelo i prisustvo one devojkekoja nastupa s tobom? zadirkivao ga je prijatelj.

- Upoznao sam je tek poto samim se prikljuio - odgovori Sikert.

- Lepa je... Da li je i zanimljiva?- Ne znam.- Kako to?

21


24/97

- Nismo jo stigli da jedno drugom ispriamo o sebi.

- A ta ste radili? alio seMarkin.

- Ostavimo to s obzirom na Dik-sona - ree Lun smejui se. Verujem da nee uiniti nita

runo protiv tebe, a naroito ne veeras, jer,zabrinut je zbog nekogsvog pacijenta, izvesnog Brauna- odgovori reporter.

- Je li to varalica Frenk Braun?- upita Lun, i elo mu se nabra.

- Zar ga i ti zna?! - iznenadi seMarkin.

Lun mu brzo ispria o vezi KlareLuvo sa tim ovekom, i o njenoj eljida ga se zauvek oslobodi. Markin

bez ustezanja ispria sve to je uood svog glavnog urednika o falsifi-kovanim dolarima, i o tome da jenaslutio da sa svim tim ima nekeveze i Frenk Braun.

Na kraju se dogovorie da e Lunpromeniti izgled i da e pratiti Dik-sona.

- Verujem da e te inspektorzamoliti da otprati njegovu enu iMeri, a on e pouriti za Braunom.

Biu mu za petama - zakljui Lun.- Dakle, upada u novu igru -

zavrte Markin glavom.- Poto sam onemoguen da da

lje budem maioniar, moram vi-deti ta radi ovek koji me je otkrio,i tako oterao iz varijetea - odgovori Lun.

Markin i Lun se zatim dogovorie da se nau sledee veeri. Reporter obea da e od inspektoranekako iznuditi re da nee javnoodati istinu o maioniaru Aparuandu. Odmah zatim pouriesvaki na svoju stranu.

Inspektor Majki Dikson nije dugoizdrao da ostane miran. Kad je pri-metio da Frenk Braun odlaziprema vratima koja su vodila ka

hodniku, iza leve strane pozornice,inspektor ree da e se odmah vratiti, i ostavi Helen i Meri. Njegova

ena je uzalud protestovala i zahte-vala da on saeka makar da se Markin vrati.

Varijetetski redar kod onih bonih vrata bez rei propusti Brauna,

jer ga je ve znao s obzirom da jeovaj esto odlazio iza pozornice, s

odobrenjem glavnog menaderavarijetea. Kad i Dikson naie, redarga zaustavi, ali ustuknu kad muovaj skriveno pokaza kartu inspektora Skotland Jar da.

- Oprostite, gospodine...- Ne izgovarajte nita vie, i za

boravite da ste me ikad videli, akoneete neprijatnosti kakve mi um-emo da priredimo neposlunommomku - tiho mu ree Dikson, i

osmehnu se, kao da su vodili prijateljski razgovor.Jedva je zadrao kijanje dok se

nije naao u hodniku. Na kraju hodnika ugleda Brauna, koji skrenudesno. Dikson potra, i priguenokihnu. Stie da vidi kako Braun nestaje u uskom prolazu. Tamo je biloproirenje iz koga su vodila trojavrata. Dikson je znao da je FrenkBraun morao ui kroz jedna od

njih, pa je prilazio i oslukivao. Kodsrednjih vrata uo je iznutra mukiglas i sae se da proveri moe li iskoristiti prorez kljuaonice da zaviri unutra, ili makar da bolje uje.U tom trenutku neto mu u glavieksplodira, i oseti jo samo da muse elo sudari sa tvrdim drvetomploe na vratima.

*

Frenk Braun je pred garderobomigraica susreo Klaru Luvo. Ona sebrzo obukla i urila je prema mukim garderobama. Braun je venekoliko puta sa njom bio u sobiglavnog menadera, koji u ovakvimtrenucima nije tu jer sa kontrolnogotvora posmatra posetioce i proce-njuje njihovo raspoloenje posle

programa.- Mislila sam da te neu vie vi-deti - nezadovoljno ree devojka.

22


25/97

- Samo jo ovog puta, molim te,Klara - ree Frenk Braun i odvue

je prema so&i.Ona je bila zbunjena, i nije pru

ala otpor. Braun zatvori vrata ipoe brzo da govori o tome kakomora da napusti London, jer mu

preti smrt, a nema novca. Molio juje da mu pozajmi, i zaklinjao se dae joj vratiti svaki peni, i to sa trostrukim kamatama.

- Sutra mogu da ti... - poela jedevojka ba u trenutku kad je eloinspektora Diksona udarilo uvrata, koja se irom otvorie.

Tri gruba momka, s pitoljima urukama, gurnue onesveenog inspektora unutra, i naredie daBraun i devojka podignu ruke.

- Biete mrtvi ako ne budete posluni! - upozori ih jedan od napadaa. - Uzmite ovog momka zanoge, a jedan od nas e ga uzeti zaruke, i iznesite ga kroz pomoni izlaz.

- Brzo! viknu drugi gangster, izari cev pitolja u Braunov stomak,tako da ovaj oseti bol u elucu.

Njih dvoje posluae i ponesoeonesveenog ovek'a.

- Ovo je inspektor SkotlandJarda... - apnu Braun igraici.

Napada iza njega udari ga nogom i naredi mu da uti. Tako senaoe u uskom prolazu, gde se sus-retoe sa varijetetskim momkom,koji bie otpratio reportera Mar-kina. Jedan od napadaa gaokrenu k zidu i udari ga drkom

pitolja po glavi. Momak se srui, aovaj ga odvue u sobu glavnog menadera.

Kad se naoe kod pomonog izlaza, onesveenog inspektora prih-vatie ruke dvojice mukaraca kojisu tu ekali, a napadai za njimapovedoe Klaru Luvo i FrenkaBrauna prema kamionetu s furgonom. Gurnue ih u furgon i vezaeim ruke i usta, pa zabravie vrata.

Tek tada njih dvoje napipae onesveenog ispektora Diksona. Da jeto on utvrdili su kad na jednom

mestu kroz krovni otvor za ventilaciju furgona ulina svetiljka bacimalo svetla.

Oboje su mislili da li je taj ovekmrtav, ali zbog poveza preko ustanisu mogli nita da izgovore. Vonja im je izgledala duga, i jedva su

se branili od udaranja o bokove furgona, jer su pri skretanju kamioneta klizili po uglaanom limenompodu.

*

Lun je uzalud traio Klaru Luvo, ive htede da odustane, kad naiena momka koji je dolazio iz sobeglavnog menadera, teturajui i pi

pajui povreenu glavu. Bio je uplaen, videi da mu je ruka okrvavljena od rane u kosi. Tobonji Indi-

jac ga zaustavi i upita ga ta mu sedogodilo. Varijetetski momakispria da je video kako nepoznatiljudi, gospoica Luvo i gospodinBraun nose nekog mrtvog ili onesveenog oveka.

- Onda su me udarili po glavi,pa sam se tek sada osvestio, i idem

da javim policiji - zavri mladi.Lun se osvrnu, pouri prema pomonom izlazu, i istra na ulicu ko

jom su artisti naputali varijete.Pred vratima ne nae nikoga, a jed-nosmernom ulicom su retko prolazila kola. On se vrati u hodnik, i,kako je ve bio u obinom odelu,proe u dvoranu, da nae Mar-kina. Uzgred nalepi brkove i uusta gurnu podmetae pod obraze.

Markina nae kako zajedno sadve ene nestrpljivo gleda u pravcuvrata kroz koja je nestao inspektorDikson. Lun bee promenio izgled,pa je sad, s dugim, obeenimbrcima, liio na nekog preplanulogMeksikanca.

- Molim vas, gospodine Mar-kinu, samo trenutak, da vam netokaem - ree reporteru izmenje-nim glasom i odvede ga malo dalje

od stola.apnu mu ko je, i ispria ta se

dogaa.

23


26/97

- T a j koga su nosili mora da jeDikson - apnu Markin.

- Ne mogu neposredno da istraujem - ree Lun. Onaj momak otiao je da zove policiju.

- Onda otprati Meri i gospou

Dikson, a ja u da vidim ta se dogaa. Predstaviu te kao prijateljaiz... iz panije. Zove se Hernon deEnsina - ree brzo Markin.

Lun pristade tek kad mu Markin ree da e odmah zvati telefonom svoj stan, gde treba svi da odu.Na sebe uze da obavesti inspekto-rovu enu. Kad je to uinio, ona odluno ree da ostaje tu, i da hoe dazove policiju. Kad se nala u holu,

prva grupa policajaca je ve urilapored nje. Ona ih zaustavi i kaza koje, pa sa njima od da trai mua.

Markin zamoli Luna da otpratiMeri, jer mu time omoguava daslobodno radi. Lun prihvati, ali napomenu da e posle morati brzo daode u stan svoje nove asistentkinje.Dok je iao sa Meri Markin ka izlazu, sudari se sa jednim mukarcem koji je urio, osvrui se nekud

desno, pa je tako naleteo na Luna.- Treba gledati kuda se ide -upozori ga Lun.

Umesto da zatrai izvinjenje,mladi, vitki i lepukasti mukarac,veoma nalik na francuskog glumcaAlena Delona, opsova, i pretei pogleda Luna.

- Zapamtiu te, mladiu - reemu Lun mirno

- Idi bestraga, budalo! - odgo

vori mladi.U tom trenutku Lun ga povue zaruku, tako da se mladi nae napodu i odlete po njemu, ruei pose-tioce, koji su se svaljivali na njega.Na tom putu obrisa mermernimploama obloeni pod hola. Za tovreme Lun je brzo odmakao. Meriga je sledila, i nae se uz njega-kad

je uspeo da nae taksi.- Udesili ste tog nevaspitanog

momka - ree Meri Markin kadse njih dvoje naoe u taksiju.- To je ne samo nevaspitan nego

i opasan momak - ree Lun.

- Zar ga znate? upita MeriMarkin.

- Da - potvrdi tobonji Hernonde Ensina. - Zove se Hektor Ig.Smatraju ga Francuzom, a on jeKorzikanac. Bavi se sumnjivim pos

lovima, a kao paravan ima biro zazapoljavanje.- Vi ve dobro poznajete London

- ree Meri.- Da, prilino dobro kratko

odgovori Lun.Ona jo nekoliko puta pokua da

razgovara, ali tobonji Spanac jeodgovarao suvie kratko. Kad stigoe u stan, on se postavi uz telefon.Kao na neki plen, baci se na slua

licu i saslua prve rei onog ko jepozvao. Bio je to Artur Markin.- Zna li ta o Klari Luvo? -

upita Lun neoprezno.- Jo nita, sem ono to i ti zna.

Varijetetski momak ju je videokako nosi oveka, koji po opisu odgovara inspektoru Diksonu - odgovori teporter.

- Onda je i ona oteta reeLun. , .

- Voleo bih da i policija to zakljui - ree Markin.Ja garantujem za nju. Ne bih je

uzeo za asistentkinju da je nisamprocenio - odgovori Lun, i osvrnuse, zbog smeha koji je uo iza sebe.

To je bila Meri Markin, koja jeula svaku njegovu re. Poto jezavrio razgovor, Lun spusti slualicu.

- Zaista se uspeno maskira -

ree ona. - Sad mi je jasno to jetobonji panac tako nerazgo-voran.

- Oprosti, Meri - osmehnu seLun. - Imam razloga da se skrivam.

- Ali, ne od mene i Artura -ree ona.

- Od vas zaista ne, ali niste uveksami - sloi se Lun, i odmah zatimizie, pozdravivi se sa Meri Mar

kin. *Te noi dva puta je svraao u

stan Klare Luvo, i dva puta se vra

24


27/97

ao u Varijete Kokpik. Svaki putje drugaije izgledao, jer se plaioda je jo neko upuen u to da jeslavni maioniar Apar and ustvari Lun, kralj ponoi.

Sve je bilo uzalud. Klara je nestala, a nije bilo traga ni inspektoruDiksonu ni varalici Braunu. Lun jeuzalud bio u Braunovom stanu.

Umoran i zabrinut ode u svojstan. Odatle pozva Markina, kojibee stigao kui. Ni reporter nijeznao da kae nita novo. Neizves-nost je bila i dalje potpuna.

*

Kad je doao k svesti, inspektorDikson je bio u mraku, i neim ste-njen. Opipa i kucnu oko sebe. Ocenida se nalazi u nekom limenom sanduku, ali mukli odjeci ga navedoeda zakljui da je to drveni sandukobloen limom. Ruke su mu bile slobodne, i on iznad glave nae jakeeline ipke na uskom otvoru.

- Ima li koga? - pitao je glasno.- Ko zove? - uo se odziv.

- Ja, inspektor Majki Dikson. Ako ste vi?- To biste hteli da znate?! - ree

isti glas smejui se.Diksonu je taj glas bio poznat, i

nekoliko minuta se muio da seseti kome pripada. Seao se kako jepratio Brauna, i dospeo do onihvrata..

- A, Frenk Braun! - uzviknutada.

t Pogodili ste, inspektore -odazva se Braun.- Jesi li me ti dovukao ovamo i

strpao u ovaj koveg?- Nisam.- Ali, moe da me oslobodi.- Ne mogu.- Zato?- I ja sam u nekakvom mrtva

kom sanduku odgovori FrenkBraun.

- I ja sam u sanduku - uo seenski glas.

- Ko ste vi? - pitao je Dikson.

- Vrlo radoznao ovek aliose Braun.

Napreui se da vie, kako bi jeuli, Klara Luvo kaza ko je, i ispriata se dogodilo. To uini i FrenkBraun.

- Za sve si ti kriv, Frenk. Rekao

sam ti da ti preti opasnost, i da ostane pod zatitom mojih ljudi ree inspektor.

- Oslobodite me odavde! Da lime neko uje? vikala je devojka,i time podseti mukarce da modaneko slua njihov razgovor.

Dikson tek tada upozori na to, alibilo je kasno. Upali se svetio u niskoj podrumskoj prostoriji. Neko

podie sanduke, jedan po jedan, istavi ih uz zid, pa ih, na gornjemdelu, kukom, kroz jaku alku, privrsti da ne padnu. Dikson, Braun idevojka nisu mogli da vide jednodruge, ali su videli sivi i prljavi betonski zid pred sobom. Za trenutakvidee lea dvojice mukaraca, kojiim zatim nestadoe iz vidnog polja,a u njega, pod svetio gole sijalice,ue neobino, strano bie.

Bilo je to udovite stasom i likom slino oveku. Lice mu je bilopokriveno dugim, prosedim dlakama, sve do oiju. Malo su se izdva

jale obrve, nad zakrvavljenimoima, gua mu je bila kosa naglavi, i primetna je bila linija oputenih brkova.

Devojka kriknu, i klonu u sanduku.

- Uplaili ste je, udovite! - lju-tito ree Dikson.- A tebe? - upita promuklim

glasom u dlaku zarasli ovek, pruajui ruku s dugim noktima, i dlakavu.

- Neobian si, ali te se ne plaim- ree Dikson.

- Plaie se, ti policijsko njukalo! Stajae tu satima, ali danimanee izdrati - ree nakaza.

- Kako se zovete? Kako da vasoslovljavamo? - upita inspektor,oseajui da ga, ipak, podilazi jeza.

25


28/97

- Policajac, navikao da mi postavlja pitanja - podsmehnu se nakazi ovek. Ja sam Gor.

- Zato neu izdrati danima.Gore? - upita inspektor.

- Videe - odgovori nakazniGor, i prie sanduku u kojem beedevojka.

Utvrdio je da se onesvestila, i spusti sanduk. Odnekud donese sud svodom i poprska joj lice, kroz reetke, a onda izie. ulo se kako zanjim kloparaju metalna vrata i zasuni.

Dikson i Braun ubrzo osetieumor. Pokuavali su da se spuste,ali im uski sanduk nije dozvoljavao

da sednu. Klizei niz glatki lim, zapadali su u tesnac, zbog ega , su ihboleli svi miii. Ubrzo poee da ihbole i zglobovi. Tim mukama pridru-ie se i druge, ali uzalud su zvali.

Tek nakon vie sati opet se uozveket na vratima. Ue dlakaviGor, i upita ih jesu li spremni zarazgovor.

- Ne moemo vie ovako. Znateve zato. Potrebno je da nam omo

guite. . - poe Braun.- Nita dok se ne ispovedite. Budete li izrekli makar jednu la, ost-aviu vas jo est sati tako. Sadponi ti, Braune ree Gor.

- ta elite da znate? upitaBraun, ne skrivajui strah.

- Priaj o onom to se desilo odtrenutka kad si odneo kofere sanovcem.

- Bili su to lani dolari - ree

Braun.- To nije vano - ree Gor. Priaj ta je dalje bilo.

Braun je bio neodluan, ali poslepretnje oslepljivanjem, tanoispria sve to je znao.

- Dakle, Indijac je kriv za tvojupropast - ree Gor.

- Naprotiv, maioniar ga je spa-sao od zatvora, jer moda je novac

stvarno pao Braunu u ruke samozato da ga on promeni, pa da muposle bude otet - upade inspektorDikson.

- Tano, inspektore! - uzviknuGor. - Sad e ti da pria sve tozna o falsifikovanju novca, odnosno o onome to zna Skotland

Jard.- To ne bih rekao, i kad bih

znao! - ree inspektor.- Ne verujem da e moi da

izdri - nakazno se osmehnu dlakavi Gor, i pri tome pokaza ute,okrnjene zube.

- A zato te to interesuje, upavi!- upita Dikson i snano kihnekroz ipke na uskom otvoru sanduka.

- Treba da znam, njukalo odgovori nakaza i, smejui se, udnim sablasnim smehom, krenu daizae.

- ekajte - vikao je Braun. Inspektor treba da govori. On tomora! Ja vie ne mogu ovako. Mukami je...

- Uzalud kuka! - doviknu muinspektor.

Gor se iskezi, i s glavom izmeudovratka i privuenih vrata zakljui:

- Ja i elim da ne posluate onoto se zahteva, jer onda pripadatemeni. Za mene ste poslastica, iumem dugo da vas odravam u ivotu. Otkinem but, zaijem ranu, iostajete svei do sledeeg odseca-nja... Ve mi raste apetit!

Odmah. zatim on zatvori vrata,ali sablasni smeh jo je dopiraokroz metalna vrata. Klara Luvo sebila osvestila, i opet shvatila gde se

nalazi, ali kad je ula reci udovita, koje je oito govorilo o ljudo-derskom apetitu, opet se onesvestila.

- Inspektore! - dozivao jeFrenk Braun. - Sluajte me, inspektore! Morate popustiti. Recite imneto, makar i lai, ali tako da po-veruju. Moramo nai naina da ihprevarimo, i da se spasemo.

- Moja je dunost da asno um

rem, ako padnem u ruke zloincima. To se dogodilo, i ja neu dapopustim pred strahom od smrtiodgovori Dikson.

26


29/97

- Glupost! Tragina glupost! vikao je Frenk Braun.

On je nastavljao da ubeuje inspektora Diksona da kae sve tootmiari ele da znaju, jer onaj ljudoder e opet doi.

- Ne verujem da je pravi... To je

maska. Hoe da nas uplae tako daklonemo od straha - opirao se inspektor, ostajui pri svojoj reeno-sti da ne otkriva tajne Skotland

Jar da.

IVI

Dan je Donaldu Sikertu izgledaodug, i muno je podnosio samou,na koju se inae brzo navikavao.

Vie puta zvao je telefonom svogprijatelja reportera Artura Mar-kina, dasazna novosti. Javio se ipesniku Demsu Takeru, pa je tobilo jo jedno razoarenje, jer Ta-ker je ve bio pripit, ili ak pijan.Nekoliko puta, u nadi da ipak nijeistinita pria o otmici, pozivao jebroj u stanu Klare Luvo, ali nije biloodgovora. Kad je pozvao varijete,menader mu je javio da ga policija

trai radi ispitivanja. Sve to stvaralo je oseaj teskobe i nemoi.Razmiljao je o sebi i svojoj pro

losti. Beseodluio da uini sve kakobi se zaboravila injenica da je njegovo pravo prezime Rajt, koje jehteo da uzme kasnije, i da zasnujenovi ivot, na pravoj osnovi, iako jeroditelje izgubio tako tragino, Vepoznato ime Donald Sikert bilo jene samo cenjeno u naunim krugo

vima nego i omiljeno meu ljudimasvih zanimanja i uzrasta. Jedino supolicija i mrane snage podzemlja,iako iz suprotnih razgloga imaliplanove da se obraunaju sa neobinim ovekom. *

Predvee on opet pozva ArturaMarkina, i ovaj mu predloi da sesastanu.

- Ima dosta da ti ispriam -nastavi reporter. Meutim, mo

lim te da mi odmah odgovori nanekoliko pitanja. Pitaj jednostavno ree Lun.

- Jesi li nastupao u varijeteuKokpik* stvarno samo zato da kaolan trupe moe da otputuje izEngleske? upita reporter.

- Ne samo zbog putovanja odgovori Lun. - Neko vreme ispitivao sam svoje mogunosti u maio-

niarskim vetinama, i otkrio sammnogo ta, to se ne moe objasnitina lak nain. Maioniarstvo je usprezi sa hipnozom, nunim znanjima i tehnikom dalo nesluenerezultate. Nisam odoleo elji da vidim kako to izgleda pred punomdvoranom.

- Shvatio sam ono to sam hteo.Jesi li u hipnozi moan kao i u ma-ioniarskim vetinama?

- Za mene je to deo celine.- Smem li da pitam jo neto, izpuke line i prijateljske radoznalosti

- Kao jedan od malog broja mojih linih prijatelja, dobie iskrenodgovor.

- Jesi li poznavao Klaru Luvo ipre odlaska u varijete?

- Nisam. Tamo sam je sreo, i zakljuio sam da je kao ljudsko bie

mnogo bolja nego to se to misli oigraicama, i uopte o enama njenog i slinih zanimanja.

- Da li je voli?- Draga mi je... Ljubav... Nisam

siguran ta je u mojim oseanjimaprava ljubav prema eni. Neverujem da su privlanost, strast,elja i uivanje u zagraljajima potpun znak ljubavi.

- Ti o ljubavi misli vrlo ozbiljno

i duboko - ree Markin, i to pro-prati smehom.- Mislim da u znati kad zaista

budem snano voleo neku enu.Moda je to Klara... Konano, tuan sam i usamljen zbog nje, a i dami nije draga, zabrinut sam zbogneizvesnosti oko njene sudbine.

- Ima osnova za brige. Zato i elim da se vidimo. Ovaj razgovor biomi je potreban da bolje objasnim

ono to sam pisao. Nastaviemokad se sastanemo zakljui reporter.

27


30/97

- Pripazi da te neko ne prati, jerpolicija...

- Znam da e mozd pokuatida uz mene stignu do tebe, ali neeim to uspeti. Ipak, ti i sam pripazi- prekide ga Markin, shvatajuita Sikret eli da kae.

*

Mladi ljudi i nehotino odlue dase nau na nekom zanimljivoiiimestu, jer posvesno spajaju korisnosa ugodnim. Tako je i za Luna i Mar-kina jedno od mesta na kome suse nalazili bilo dvorana za igruKafe d Pari u Koventri Stritu.Bilo je dovoljno rei ifru, i obojicasu znali ta se misli. Za Kafe dPari ifra bee Devetka.

Lokal se otvarao u petnaest asova, a zatvaran je pola sata prepola noi. U takvim lokalima najee se susreu oni koji rade nou,

jer pre podne spavaju, pa im za zabave ostaju samo poslepodnevniasovi. Lun i reporter naoe mirai udoban kutak i udobno se sme-stie. Posluie se trikom, da uz

pomo dobre napojnice preko kel-nera iskljue najblii zvunik, paim muzika za igru nije smetala darazgovaraju.

- ta ima novo? ta si saznao upoliciji? Priaj brzo o svemu tozna da me zanima - nestrpljivoree Lun.

- Sve to znam, ili skoro sve, ob-javie i veernja izdanja novina.Sutina je u tome da je inspektor

Dikson bio ukljuen i u istragu okofalsifikovanog novca. Linost brojdva je Frenk Braun...

- Koji je imao u rukama pet mi-liona falsifikovanih dolara, i koji jeto prijavio policiji prekide gaLun.

- Sta ti o tome zna? - upitaMarkin.

Lun mu dovoljno jasno, ali brzo,iznese sve injenice oko Brauna i

falsifikovanog novca.- Sada je jasno zato je Diksonpourio za Braunom prema garde-

-robama i biroima varijetea - reeMarkin. - Meutim nije jasno zato policija optuuje tebe.

- Mene?! Kakve su to optube? tre se Lun.

- Neki listovi su spremili lankeu kojima objavljuju policijske sum

nje da je maioniar Apar and,koji je nestao odmah posle otmiceinspektora Diksona, devojke iFrenka Brauna, umean i u otmicui u rasturanju falsifikovanih dolara izloi Markin.

- To je prljava igra!- Zato kae igra ?- Optuuju maioniara da bi

ga naterali da im doe u ake.- To bi bilo tano kad bi oni

znali koj je bio Apar and.- Moda si u pravu... Ipak, Dikson zna, sam si mi to rekao.

- Ali, on je nestao. Sasvim je sigurno da su otmiari lanovi bandefalsifikatora, ili u njenoj slubi.Brauna su uhapsili da ga kazne toim je upropastio pet miliona falsifikovanih dolara, a Diksona zato tose naao u blizini.

- A Klaru? Zato su odveli

Klaru?- Valjda znaju da je bila... - zau

zeta zausti Markin, ali uuta.- Reci do kraja. Znam da si mis

lio da je bila Braunova devojka. Ali,ipak zato bi je odveli? - ree Lun.

- Da ga ucenjuju.- ime?- Klarom... Njenim ivotom.- On je vie ne voli.

- Oni to ne znaju. U svakom sluaju, nerazumljivo je to to su jeodveli - ree Markin.

Neko vreme su utali a onda Lunupita:

- ta mogu da postignem hvatanjem Frenka Brauna.

- Postoje mnoge pretpostavke.Mogu da mu daju nove koliine dolara, i da ga nateraju da ih proturi i

zameni za prave. Ve u tom sluajuotmica Klare Luvo dobija objanjenje - odgovori Markin.

28


31/97

- Neobino je, ali znam da je i tomogue. Falsifikatori misle da eBraun biti posluan, da bi spasaoKlaru - ree Lun.

- Zakleo bih se da e Braun shvatiti prilike, i pokuae da ostvari

jo jednu veliku prevaru. Oplja-kae falsifikatore i nestati s njihovim novcem, i ne obazirui se naKlaru, koju vie ne voli glasno jerazmiljao Markin.

- Dakle, da se Klara spase, trebanai falsifikatore i naterati ih da jeoslobode zakljuivao je Lun. Ali kako da se nae put do njih.Nema nikakvog traga.

- Policija ima neki trag. Moj

glavni urednik kae da SkotlandJard zna da se u nekoliko evropskih luka proturaju lani dolari.Meutim, ne moemo da saznamokoji ih brod prenosi - ree Markin.

- Zna li se ko vodi istragu okobroda? - upita Lun.

- Ni to ne znam, ali mogu da otkrijem - odgovori Markin, i tihopoe da izlae svoj plan o tome.

*

Stajanje u skuenom prostorudrvenog sanduka uspravljenog uzpodrumski zid, postajalo je sve nes-nosnije. Glad i e jo vie su oslabili snagu umornih zarobljenika.Dikson je trpeo bez rei, ali je s vremena na vreme iznenada kihao.Muilo ga je ponienje, vie nego

neugodni poloaj. Meutim, FrenkBraun je dozivao otmiare, razgovarao sa Klarom, i pokuavao da privoli inspektora na poslunost.

Braun je cvileo od bola u nonimmiiima.

- Ve je poinjao da jei od patnji k,ad se vrata otvorie.

- Jeste li se predomislili? -upita mlad ovek s maskom na licu.

- Ja sam spreman na sve to eli

te! - uzviknu Braun.Inspektor Dikson je utao.- A vi, inspektore? - upita mas

kirani.

Dikson ga je procenjivao, i ve jeu njegovom govoru naslutio straninaglasak. Maskirani oito nije bioroeni Englez, a jo manje Londonac.

- Nee vam uspeti da me nate-

rate da vam posluim - ree Dikson.- Kad popuste, takvi kao to ste

vi najee priaju - ree maskirani. - ak i ako nam ne uspe davas slomijemo, pa umrete u ovoj jazbini, mi emo se zaklanjati iza vaeg lea, ako nas otkriju. Pretiemoda emo vas ubiti ako ne prihvatenae uslove. U svakom sluaju, dobro je to ste u naim rukama.

- Gospodine inspektore, ne budite ludi! - doviknu Braun. - Onisu sada jai, i stradaemo bez potrebe.

- Braune, vama je bez potrebesve to je poteno - ree inspektor.

U tom trenutku uoe dvamomka, naoruani mainskim pukama, sa natuenim eirima iznadoiju i s maramama preko nosa.

- Odvedite momka iz ovog san

duka i devojku iz onog poloenog- ree mladi zloinac s crnom, dobro izraenom maskom za lice.

Kad zloinci svezae Klaru iBrauna i povedoe ih iz podrumskeelije, on poe za njima, i inspektorDikson ostade sam. Sada mu se inilo da je poloaj u kome se nalaziopostao jo nesnosniji. Dok je mogaoda se pred Braunom iskazuje kaovrst, odluan ovek, takav je i bio.

Sada, ovako sam, klonu i telom iduhom.

*

Devojku i Brauna odvedoe dovrata na drugom kraju dugog zas-voenog hodnika, pa ih uvedoe uslinu eliju. im ih gurnue krozvrata, devojka prestravljeno vrisnu,a Braun se sledi od tog vriska i

onog to je video.ovek monstruoznog izgleda se-deo je uz stari elektrini poret ipazio ono to se kuva na njemu.

29


32/97

Kroz paru iz crnog lonca virila jeljudska ruka.

- Nosi svoj lonac odavde, Gore! naredi mu maskirani. - Odvratno mi je tvoje uivanje u deranju... Neu ni da izgovorim!

Monstrum, pognut, pouri ka po-retu, i uzgred opipa bedro vezanedevojke, a zatim plea FrenkaBrauna. Uze lonac i ponese ga bakad je devojka poela da povraa.Isto tako je pozlilo i Frenku Braunu.

- Smirite se! Imate ansu da nepadnete Goru u ake - ree maskirani.

Njih dvoje su se unezvereno osvrtali, vezanim rukama pritiskujuistomake i steui zube i usne.

Maskirani im pokaza paravan odgrubih dasaka, u uglu, i ree:

- Tamo imate vode, i to treba.Zloinci s mainskim pukama ih

odvezae i povukoe se ka vratima,pazei na njih.

Kad se naoe u zaklonu paravana, Klara tiho, ali odluno ree:

- Okreni se ka zidu.- Viao sam te golu i kad nisi

morala da se svue - ree Braun.- Okreni se! ve ljutito ree

devojka.On poslua, ali je i dalje govorio.

Pitao ju je zna li ko su ovi ljudi, i tahoe. Ona, naravno, nije znala nitavano ni korisno.

- Dakle, Indijac je upropastio imene i tebe - ree Braun dok jedevojka stajala okrenuta ka zidu, aon se umivao i spremao.

- ta Indijac ima s tim? Ti siprihvatio taj demonski novac...

- Mene je nagovorio da pozovem policiju, a tebe...

- Uuti, Frenk! - prekide ga devojka.

U tom momentu maskirani ihpozva da se vrate. Gangsteri ih opetvezae, i gurnue na grubo izra

enu i nekakvim krvavim i masnim mrljama uprljanu klupu. Hvatala ih je jeza od pomisli ta se svedogaa u ovoj eliji, s obzirom na

grozni lonac u rukama onog ljudodera.

- Gospodine Braune, vi ste na-neli tetu mojim efovima i meni -poe maskirani. - Unitili ste petmiliona dolara koje smo vam pover-

ili.- Poverili?! - zaueno izustiBraun.

- Nekoliko slinih postupaka jeurodilo uspehom.Ovo je jedini pri-mer da varalica velikog kalibra pozove policiju i kad misli da niko nezna tajnu dolara koji su mu podmetnuti skoro veselim glasom govorio je mladi gangster.

- Za sve je kriv maioniar. On

me je nagovorio kao da me je hipno-tisao.- Nai emo i njega. Njegove ve-

tine posluie mu da rasturi dostalanih dolara - ree maskiranismejui se. ~ Video sam kako novanice od jedne funte pretvara ukrupnije. To nam treba.

- Mogu li da uinim neto d

Date post:	02-Jun-2018
Category:	Documents
Upload:	drallence
View:	285 times
Download:	2 times

Ashton,Frederick - 45-Lun i Okupani Dolari

Documents